JUS standardizacija
Druga novina u kategoriji prasadi je ta daje uvedena podela na prasad mesnatih rasa i prasad masnih rasa svinja. Pored toga što se gledaju i druge karakteristike, pre klanja, propisano je da u slučaju prasadi mesnatih rasa svinja, debljina slanine na grebenu ne bude veća od 15 mm a kod masnih rasa svinja ova debljina iznosi više od 15 mm.
Sledeća kategorija su tovne svinje. |
Ova kategorija svinja se na osnovu debljine slanine na ledima, dužine trupa, mase polutki u kg i prinosa mesa (u kg ili procentima) razvrstava u:
1) mesnate svinje i
2) masne svinje.
Na osnovu člana 18 ovog pravilnika: ,„,Pod mesnatim svinjama, podrazumevaju se svinje plemenitih rasa i njihovi melezi čija masa toplog trupa iznosi od 65 do 113 kg”.
Prema članu 19 „Pod mesnatošću trupa ili svinjskih polutki podrazumeva se ukupna masa mišićnog tkiva bez mesa trbušno rebarnog dela i bez mesa glave”.
Prema članu 20 „,Mleesnatost polutki utvrđuje se na liniji klanja najdocnije jedan sat posle klanja a meri se masa toplih polutki i debljina slanine na leđima”.
Ovde je veoma važno zapaziti da se ne uzima samo jedan odnosno dva parametra da bi se odredilo da li jedna zaklana svinja odnosno rasečene polutke pripadaju mesnatoj ili masnoj rasi svinja. Propisano je da taj posao bude izveden na liniji klanja ili najkasnije 1 sat posle klanja. To praktično znači da nije ni predviđena mogućnost da se posao završi naknadno odnosno kada se polutke unesu u hladnjaču. Sve ovo daje mogućnost a i obavezu da se klanju prisustvuje i da se svinje pogledaju i pre klanja. Frema tome već pre klanja se može opredeliti da li se radi o mesnatim ili masnim svinjama. Međutim, događa se da neka grla ne ispunjavaju one osnovne parametre a to je masa trupa i debljina slanine na leđima i to tamo gde je najtanja (između 13. i 15. leđinog pršljena). Da bi se ovaj posao olakšao i brže došlo do podataka o masi mesa u kg ili procentima služe nam kod mesnatih svinja tabele 1i2 a u slučaju masnih svinja tabele 3 i 4. Tabele su štampane u prilogu Pravilnika i čine njegov sastavni deo.
Prema članu 23 „Pod masnim svinjama, podrazumevaju se domaće svinje i njihovi melezi čija masa toplih DOlUIKI iznosi do 125 kg”.
„Mesnate svinje i njihovi melezi sa masom polutki većom od 113 kg i zbirom slanine na leđima većim od 105 mm, razvrstavaju se u masne svinje”. Ovde treba razjasniti da pri ocenjivanju ne treba tražiti oba parametra kao uslov da bi se jedna mesnata svinja razvrstala u masne i pored toga što stav 2 člana 23 tako glasi. Naime, moguće je da debljina slanine bude veća od 105 mm a da je masa toplih polutki u granicama porpisanim za mesnate svinje.
186
Ako pogledamo tabele 1 i 2, videćemo da u zadnjoj alineji kolone za zbir debljine slanine na leđima stoji da se debljina slanine kreće u granicama od 101 do 105 mm. Znači da nema daljih podataka za deblju slaninu jer je to predviđeno i nalazi se u tabelama 3i 4 za masne svinje. Još jednom treba istaći da su nam ove tabele pomoćna sredstva i da se pri ocenjivanju mora stručno prilaziti poslu a to znači moraju se uzeti u obzir, kako je već istaknuto, i drugi podaci. Sledeća kategorija obuhvata: „,Lake, teške i izlučene sv je”. Ovde se još jednom vidi potvrda odredbi iz člana 2 jer je propisano da se i te svinje nalaze u Pravilniku kao proizvođači mesa. Lake svinje svih rasa i tipova su obuhvaćene Pravilnikom zbog toga što mase njihovih toplih polutki ne spadaju ni u prasad niti u tovne svinje a masa trupa im iznosi od 21 do 64,5 kg. Isto tako ovde spadaju svinje iz tova „,Mlesnatog i masnog tipa sa masom toplih polutki većom od 125 kg. Takođe se u ovu kategoriju svrstavaju i Kastrirane krmače i nerasti izvesno vreme dotovljeni i na kraju tu dolaze krmače i nerasti izlučeni iz priploda bez obzira na masu. Poslednja kategorija iz ovog pravilnika obuhvata nerastiće, odnosno muška nekastrirana grla mesnatih svinja do 6 meseci čija je masa u živom do 90 kg a koji su iz bilo kojih razloga izlučeni iz priploda. Jasno je da ovi nerastići sa starošću od 9 meseci nisu korišćeni za priplod a tu takođe spadaju i monorhidi i kriptorhidi. Član 26 ovog pravilnika treba posebno razmotriti a on glasi: „Svinjske polutke, osnovni delovi svinjske polutke i jestivi delovi zaklanih svinja kao i meso svinja bez kostiju, stavljaju se u promet posle ispitivanja” (stav 1. ovog člana). Ova odredba je logična a odnosi se na sve kategorije svinja (prasad, tovne, lake,teške iizlučene, kao i nerastiće). ' U želji da se potrošačima obezbedi najkvalitetnije meso ugrađena je odredba (stav 2 istog člana) prema kojoj se „Polutke, osnovni delovi polutke prema ovom pravilniku, upotrebljavaju samo za preradu”. Zelja je bila da u maloprodaju a to znači za meso u svežem stanju dođe kvalitetno meso i to meso prasadi i meso mesnatih svinja iz kategorije tovnih. To je i bio razlog da se navede da sve ostale kategorije od člana 23 (masne svinje, zatim lake, teške i izlučene i nerastići) idu za preradu. Nikako ne znači da se ne može prerađivati i meso mesnatih svinja ali ono prvenstveno služi za konzum. Prema članu 27 Svinjslke polutke i osnovni delovi svinjske polutke koji se stavljaju u promet na malo, obeležavaju se oznakom „,K”" a polutke koje se mogu koristiti samo
. za preradu — označavaju se oznakom „P”. Na osnovu
stava 3 istog člana pomenute oznake propisanih veličina stavljaju se na spoljnu stranu podlalctice. Polazeći od toga
'da je ovim pravilnikom predviđena obaveza ispitivanja
polutki na liniji klanja jasno je da je obaveza obeležava-
O K_:ı — O _ KI U - - O O U O LL II O O TO
Standardizacija 1985./br. 7—8