JUS standardizacija

250 V; vodovi s olovnim plaštom bez šava za napone do 250 V: vodovi za svetleća tela za napone do 250 V; viseći gajtan za napone do 250 V; vod bez gumene izolacije otporan na atmosferske uticaje; nulti (neutralni) vodovi;

izolovani vodovi za uređaje slabe struje, i to: telefonska žica s gumenom izolacijom; povoštena žica; žica sa svileno-pamučnom izolacijom; žica sa lak-papirnom izolacijom; uzica za zvonca; gajtani za telefonske centrale; gajtani za telefonske aparate; gajtani za mikrofone i konačno, dinamo žica);

— izrada izolovanih cevi i pribora, pri čemu je Uredbom određeno šta se smatra materijalom za električne instalacije, vrste cevi i njihove opšte oznake, kao i izrada i ispitivanje izolovanih cevi.

Uredbom su obuhvaćene i oznake svih propisanih izolovanih vodova, pri čemu je dat pregled njihove vrste i oznaka, a tabelarno je dat pregled mesta njihove upotrebe i dozvoljeni napon.

Materija je izložena sistematično, logično i bez suvišnih upućivanja na druge propise, napomenao tehničko-tehnološkoj praksi i upućivanja na moguća 'drukčija tehničko-tehnološka rešenja, tako da u primeni tih propisa nije moglo dolaziti do dilema i potrebe davanja objašnjenja za njihovu primenu, odnosno do potrebe njihovog tumačenja. Odredbe su jasne, precizne i koncizne, izražene su svima razumljivim jezikom jednostavno i pristupačno svakom subjektu čija je obaveza da ih primenjuje bilo u proizvodnji i prometu, bilo pri kontroli proizvoda, vršenju upravnog nadzora ili suđenju pri sporovima. Jezik tih propisa ni danas posle 50 godina ne zvuči arhaično, tako da je puni smisao tih propisa po svemu pristupačan savremenom čoveku. Stručni autori tog propisa pokazali su izuzetno majstorstvo u pravnom regulisanju tehničkih pitanja, iako u to vrme nisu postojali niti su mogli postojati odgovarajući uzori, jer je pravno regulisanje tehničkih pitanja predstavljalo novinu. Tehnički uslovi i zahtevi, određeni tim propisima, svakako odražavaju nivo tehnološkog razvoja u datom vremenu. Oni odgovaraju tadašnjim zahtevima VDE, koji su se u Evropi tog vremena (kao i danas) smatrali prihvatljivim i vrhunskim.

Ono što posebno iznenađuje je izuzetno savremeni pristup kontroli i upotrebi električnih vodova i izolovanih cevi, prema odredbama glave V ove Uredbe. U osnovi, ova Uredba propisuje primenu tzv. „postupka br. 5" certifikacije (atestiranja) proizvoda od treće strane, koji je međunarodna standardizacija definisala i prihvatila tek 80-tih godina ovog veka i koji neobično liči na danas poznate i prihvaćene međunarodne sisteme atestiranja proizvoda! Ulogu ,,certification body“ prema toj Uredbi imao je Jugoslovenski elektrotehnički kontrolni odbor (skraćeno: JELKO); njegov zadatak bio je da stalno kontroliše izradu i upotrebu ,,normalizovanih“ izolovanih električnih vodova i izolovanih cevi, propisanih Uredbom.

· Uredbi:

JELKO je bio obrazovan pri Ministarstvu građevina, u elektro-mašinskom odeljenju, a njegove članove Dostavljao je ministar građevina. U taj odbor ulazili su, prema načelnik Elektromašinskog odeljenja Ministarstva građevina, kao predsednik Odbora; 1—2 elektroinženjera tog odeljenja, kao članovi; jedan elektro-mašinski inženjer Ministarstva saobraćaja, jedan elektro-mašinski inženjer Ministarstva pošta i telegrafa, jedan viši činovnik Ministarstva trgovine i industrije i jedan hemičar Ministarstva finansija, ili Tehničkog fakulteta beogradskog Univerziteta, a kao savetodavni član jedan predstavnik fabrika za izradu izolovanih vodova i cevi. Pored ovih članova, u ovaj Odbor imenovani. je i po jedan elektro-mašinski inženjer lokalne uprave na čijem su području bile odgovarajuće fabrike.

U nadležnosti odbora JELKO bilo je primanje podnesaka i molbi za dodeljivanje jugoslovenskih ,,Raspoznajnih znakova” (znakova saobraznosti), raspravljanje tih podnesaka i molbi, određivanje pregleda fabrike, izdavanje rešenja o pravu upotrebe jugoslovenskih „Yraspoznajnih“ znakova i vršenje nadzora nad izradom izolovanih vodova i cevi preko izaslanika odbora. Odbor je bio dužan da vodi brigu o tome da se u celoj Jugoslvaiji upotrebljavaju izolovani vodovi i cevi koji odgovaraju ovoj Uredbi, i da rešava slučajeve upotrebe vodova i cevi suprotono njenim odredbama.

Postupak pred JELKO-m pokretao se pismenim zahtevom proizvođača. Kao kontrolni znak (znak saobraznosti) služila je ,,raspoznajna nit“ obojena plavo-belo-crveno i jedna nit kao znak fabrike. Izolovane cevi prema ovoj Uredbi označavale su se znakom JELKO i još jednim znakom, koji je mogao da predloži proizvođač a koji je trebalo da prihvati JELKO.

Zahtevalo se da podnosilac zahteva bude tako opremljen, da može da garantuje valjanu izradu materijala po ovoj Uredbi, da poseduje „,potpun mašinski uređaj”! potreban za proizvodnju takvog materijala, kao i „„sprave” za Ispitivanje gotovih proizvoda i polu-izrađevina.

Pre izdavanja prava na upotrebu ,,raspoznajne niti i znaka” odbor JELKO je bio dužan da izvrši pregled fabrike i utvrdi da li ispunjava uslove pod kojima može da garantuje propisanu izradu i ispitivanje proizvoda. Uredba je u tom pogledu izričita — samo fabrike ,,sa besprekornim uređajima i pouzdanom tehničkom organizacijom“ mogu da dobiju pravo upotrebe jugoslovenskih „,raspoznajnih znakova”!

Nakon što bi izvršio propisani pregled i utvrdio da fabrika — podnosilac zahteva ispunjava propisane uslove i da je sposobna da proizvodi propisane izolovane vodove i cevi, JELKO je mogao izdati dozvolu za upotrebu ,,raspoznajnih znakova i niti“, i o tome je morao obavestiti nekoliko ministarstava, Inspekciju zemaljske odbrane, Udrženje jugoslovenskih inženjera i arhitekata i Savez električnih centrala.

177

_ —-- CC... - II ___________ _____________ | —––mIZ –::- ii(CI ES_ –- –ZD– –– vız —–—7– –—Z–—w ZSZ<ZSDD ..C––m”–—U An

Standardizacija 1986./br. 9—10