JUS standardizacija

što se dopušta mogućnost da pojedini elementi 7-mo ili 8-mo bitne kodne tabele budu zamenjeni drugim podskupovima grafičkih, odnosno upravljačkih znakova. Predmet ove zamene su dakle podskupovi upravljačkih znakova (skupovi CO i C1) ili skupovi grafičkih znakova (GO i/ili G1) ili zamena celokupne kodne tabele (tzv. potpuni kodovi). Prilikom zamene kodova menja se značenje kombinacija bitova pridruženih nekom znaku. U toku rada na istoj stranici teksta moguće je u tehnici proširenja kodova veći broj puta prelaziti iz koda u kod, što virtuelno stvara utisak da se koristi veći broj znakova nego što može da podrži kodna tabela od 256 pozicija znakova.

4. STANDARDIZOVANI KODOVI U SFRJ

U našoj zemlji je trenutno standardizovano nekoliko 7-mo i 8-mo bitnih kodova, zatim standard kojim je definisan repertoar (pregled) svih grafičkih znakova, i najzad standard kojim se određuju postupci u tehnici proširenja 7-mo i 8-mo bitnih kodova.

Ovi standardi su izrađeni u Komisiji SZS za skupove znakova, kodove i šifarske sisteme. Oznake ovih standarda su sledeće:

— za 7-mo bitne kodove

JUS I.B1.001 — Skup znakova za razmenu podataka kodiranih sa 7 bitova—osnovna verzija, 1982. g.

JUS I.B1.002 — Skup znakova za razmenu podataka kodiranih sa 7 bitova za srpskohrvatsko i slovenačko latinično pismo, 1982. g.

JUSI.B1.003 — Skup znakova za razmenu podataka kodiranih sa 7 bitova za srpskohrvatsko ćirilično pismo, rev. 1986. g.

JUS I.B1.004. — Skup znakova za razmenu podataka kodiranih sa 7 bitova za makedonsko ćirilično pismo, rev. 1986. g.

JUS I.B1.009 — Skup međunarodnih znakova za razmenu podataka kodiranih sa 7 bitova 1986. g.

— za 8-mo bitne kodove

JUS L.B1.012 — Skup znakova za razmenu podataka kodiranih sa 8 bitova za skup međunarodnih znakova, srpskohrvatsko i makedonsko ćirilično pismo (u štampi) JUS I.B1.013 — Skup grafičkih znakova za razmenu podataka kodiranih jednim bajtom za latinična pisma (u štampi)

u pripremi: JUS I.B1.011 — 8-mo bitni kod za telematske službe

— za repertoare znakova

JUS I.B0.001 — Grafički znaci za prenos teksta, pregled (u štampi)

— U pripremi: — pregled upravljačkih znakova i funkcija i — transliteracija znakova ćiriličnog u znakove latiničnog pisma.

— za tehniku proširenja 7-mo i 8-mo bitnih kodova

JUS I.B1.010 — Proširenje skupa znakova za razmenu podataka kodiranih sa 7 i 8 bitova (u štampi)

Uvidom u dokumente Potkomiteta 2 Tehničkog komiteta 97 ISO može se reći da se stanje u pogledu kodova na međunarodnom planu prati u prilično dobroj meri tako da navedena zbirka standarda u najvećoj meri zadovoljava potrebe korisnika. Šta više, navedena komisija SZS sve intenzivnije uzima učešće u izradi predloga standarda još u fazi nacrta na međunarodnom planu.

Isto tako, može se reći da je u SFRJ primećena pojava da se sve veći broj korisnika i proizvođača, odlučuje za izradu svojih (privatnih) kodova. Može se pretpostaviti da do ove pojave dolazi iz dva razloga:

— zbog nepoznavanja postojanja navedenih standarda,

— zbog specifične potrebe korisnika.

Najčešći problem zbog koga se javlja čitav niz ,,privatnih” kodova je nedostatak standardizovanog postupka transliteracije za dvoslovnike (ligature) Lj, Nj, Dž, i Dj. U odsustvu standardnog postupka transliteracije, nije moguće precizno odrediti jednoznačni kod. Ovo naročito otežava postupke kao što je na primer sortiranje ili transliteracija tekstova iz latinice u ćirilicu, tako da se svaki korisnik sam odlučuje za neki interni jednobajtni kod. Problem je identifikovan i određene aktivnosti u smislu standardizacije transliteracije su u toku. Za sada su svi 7-mo bitni kodovi sa obaveznom primenom. To znači da kada se primenjuju 7-mo bitni kodovi oni se moraju primenjivati kao takvi i nikako drugačije. Nasuprot tome do sada standardizovani 8-mo bitni kodovi se koriste sa primenom. To znači da njihovo korišćenje nije obavezno, ali ako se primenjuju oni moraju biti samo takvi kako su standardizovani. Ovo je učinjeno zbog toga što je Komisija pošla od činjenice da u zemlji već postoji veliki broj računskih sistema sa nestandardizovanim kodovima, koji će egzistirati kao takvi do svoje pune amortizacije. Nasuprot tome, pri ugovaranju novih sistema treba povesti računa o postojećim standardima pa ih specificirati u zahtevu. Nezavisno od toga, već i sada u fazi eksploatacije postojećih sistema treba se truditi da se razmena datoteka obavlja prema jednom od standarda koji su prethodno navedeni. U narednom peri-

tandardizacija 1987./br. 1—2