JUS standardizacija
sedmobitnih i osmobitnih kodova. Njihovo poređenje je predmet posebne analize koja nije od interesa u ovom napisu.
b. Razmena datoteka
Razmena datoteka se može obavljati putem magnetnog medijuma (trake, diskete, kasete i sl.), ili putem mreža za prenos podataka. Pod terminom mreže za prenos podataka se u okvirima ovog napisa podrazumeva mreža koja je posebno namenjena za ovu svrhu, nasuprot dosadašnjem načinu prenosa podataka po telefonskoj mreži. Ukoliko je mreža posebno namenjena za prenos podataka, podrazumeva se da je stepen greške izuzetno nizak, tako da se može smatrati da ne postoji greška u prenosu.
S obzirom da se potrebna zaštita od grešaka u prenosu postiže posebnom tehnikom kodovanja u toku prenosa putem mreža za prenos podataka, nije neophodno koristiti poseban pariti bit za zaštitu, tako da se praktično može smatrati da se za razmenu datoteka koriste isključivo 8-mo bitni kodovi. Pri tome su korišćeni takvi kodovi kod kojih je svakom znaku pridružen po jedan oktet (bajt). Ovo je učinjeno zbog toga da bi se obrada Vršila nad baferima (prihvatnicima) podataka koji imaju fiksnu dužinu, čime je naknadna obrada olakšana. Ne treba gubiti iz vida da se pri razmeni datoteka podrazumeva da će se datoteka obavezno naknadno obrađivati. Napomena koja važi u pogledu nepostojanja greške prilikom razmene datoteka putem posebne mreže za prenos podataka, važi i u slučaju da se razmene datoteka vrše putem magnetnih medijuma.
Po pravilu, strane koje učestvuju u razmeni se dogovaraju o kodu koji će se koristiti, o strukturi zapisa na magnetnom ili prenosnom medijumu, o načinu razdvajanja zapisa u datoteci i slično. Zbog toga se pri razmeni datoteka naglasak stavlja na standardizovanje kodova za grafičke znake a ne na kodove za upravljačke znake (funkcije). c. Terminali za izmešteni rad
U slučaju terminala za izmešteni rad potrebno je razmotriti dva podslučaja:
Il. terminali bez povratnog kanala,
||. terminali sa povratnim kanalom.
U oba slučaja se podrazumeva da će se na terminalima neposredno izvršiti neka aktivnost na osnovu prenetih podataka. Najčešće se radi o prikazivanju teksta i slika na ekranu video displej jedinice, mada aktivnost može biti i sasvim druge prirode (štampanje, alarmiranje, daljinski nadzor i sl.).
Pošto se radi o aktivnostima koje su izvršene, to se preneti podaci više naknadno ne obrađuju, već se prikazi-
--—-- -—-———,\Č„ČLI _ —_———
Standardizacija 1987./br. 1—2
vanje vrši odmah po izvršenom prenosu. Zbog toga se pored grafičkih mora izvršiti i prenos upravljačkih
znakova i to sa visokim stepenom pouzdanosti. Ova
pouzdanost se naročito odnosi na upravljačke znakove (funkcije), čiji bi neuspešan prenos bio fatalan. Iz toga razloga se pri radu sa izmeštenim terminalima posebna pažnja posvećuje samom prenosu i povećanju stepena njegove pouzdanosti.
S obzirom da se preneti podaci više ne obrađuju korišćenje bafera (prihvatnika) fiksne dužine nije neophodno potrebno, pa postoji mogućnost da se izvrši kodovanje sa neujednačenim brojem bajtova po znaku.
U slučaju da se radi o terminalima koji ne poseduju povratni kanal, podaci se pre otpravljanja na liniju moraju zaštitno kodovati. Tipični postupci su utiskivanje pariti ček bita, ili Hammingovo kodovanje koje dopušta detekciju neparnog broja neispravno primljenih bitova. Ukoliko se radi o terminalima koji imaju povratni kanal, tada se strategija svodi na to da se vrši provera primljenih podataka, i u slučaju detekcije neispravno primljenih podataka, zahteva se njihov ponovni prenos. Zahtev da se ponovi prenos se upućuje povratnim kanalom.
Povratni kanal se sem za upućivanje zahteva da se ponovi prenos neispravnih bitova koristi i za prenos informacija od izmeštenog terminala ka računaru.
U ovu kategoriju spadaju i terminali koji komuniciraju putem posebnih mreža zaprenos podataka, kod kojih sama mreža po funkciji obavlja ispravljanje grešaka pomoću povratnog kanala. Na ovaj način ovakve mreže virtuelno dobijaju visoku pouzdanost sa malim stepenom greške u prenosu, iako koriste fizički iste prenosne puteve koji se koriste za prenos telefonskih signala. Ovakve mreže se inače zovu i mreže dodate vrednosti (eng. VAN Value Added Network).
Upotrebom pariti ček bita ograničava se korišćenje osmog bita u oktetu kao informacionog, tako da terminali koji nemaju povratni kanal koriste sedmobitne kodove. Nasuprot tome, ukoliko se koriste terminali sa povratnim kanalom, tada se svi bitovi u oktetu mogu koristiti kao informacioni.
Problem povratnog kanala najlakše je ilustrovati na primeru dve telematske službe: teletekst i videoteksa. TELETEKST je usluga koju nudi televizija na taj način što u slobodne linije vertikalnog povratnog intervala slike, koje se inače koriste, utiskuje dodatni digitalni signal kojim se obavlja prenos informacija u formi teksta. Pri tome je prenos unilateralan (jednosmeran) od difuznog TV predajnika do TV prijemnika, bez povratnog kanala. Zbog toga se u ovoj službi koristi 7-mo bitni kod. Pored pariti ček bita koristi se i dodatno Hammingovo kodovanje u cilju zaštite pri prenosu.
„Nasuprot tome u slučaju interaktivne službe VIDEO-
293