JUS standardizacija

političkih ustupaka u odnosu na naš samoupravni socijalistički poredak. Ulazak u sistem standardizacije je moguć u statusu posmatrača Što vremenski nije ograničeno, i može biti uvek prekinuto, a do:tada možemo Koristiti sistem standardizacije kojije tehnološka budućnost i ogroman napredak u sferi saznanja. Ne smemo se zadovoljiti da samo geografskim položajem pripadamo Evropi. Da bi se to postiglo sigurno da rad na poslovima |UGO SIOSIaCE standardizacije, pa prema tome i Saveznog zavoda za standardizaciju mora biti postavljen na drugačijoj osnovi. Treba istaći samo jednu dimenziju ovog probiema koja bi trebalo da bude uarađiena u celovit program budućeg razvoja, dohodovni pristup u radu postavljen na Komercijalnoj osnovi, što ne znaši komercijalizaciiu stanqardizacijc, vec njenu proTes!:onalizaciju na besprofitnoj osnovi, „ncn profit organization”, Kao što clana5 rade sve standardizacije industrijskirazvijenih zemalja. Ovo ne isključujgs marketinški pristup poslu u pojedinim funkcijama kao što su informisanje, propaganda, izdavačka delatnost i drugo. Ovako statusno regulisani poslovi doprineli bi pre svega pravilnom planiranju koje bi se okrenulo potrebama tržišnoorijentisane privrede, a to znači međiunarodnim zahtavima, programi rada bi morali biti usklađeni sa programima rada međunarodnih organizacija za standardizaciju uz niz drugih efekata kao što su primena tandarda, blagovremeno upoznavanje sa svetskim zahtevima, tennička pomoć produzećima, što bi sve zajedno intenzi-

virslo poslove standardizacije. Prirodno, sprovođenje ovako zasnovanog programa ne bi bilo bez tešKoća. Tradicionalno ukorenjeno shvatanje o standardima posebno kada su neobavezni, zantevalo bi pre svega i promenu shvatanja u giavama ljudi o potrebi uvođenja standarda u proizvodnju i neprikosnovanosti odluka tenničkih kornisija bez obzira na drucs, a pogotovo političks razmere. Za ovo nije dovolino samo obrazovanje već i snvatanje nužnosti kvaliteta i standardizacije kso sudbinskog pitanja opstanka preduzeća. Sve ovo pre svega, Kao svuda u svetu, mora imati snažnu podršku sarne vlade, jer rad standardizacije na ovoj osnovi ne znači njeno udaljavanje od državne uprava. Maprotiv, K dizacija sa sopstvenim sredstvima i mogućnošću elastičnijeg i dinamičnijeg rezgovania na aktusina za• noćno oružje da u reformskim kretanjima privrede doprinesa njenom zzamsanu i pravilnom tehnološkom i} kroz finansiranje određenih programa, ili mandata kako se to obično naziva, što je neminovno kada su u pitanju bezbednost, život, zdravije, životna sredina i zaštita potrošača, vlada bi vršila i neposredan uticaj na njen rad. Possbns uloga vlade bi trebaio da bude u stimulisanju poslova na uvođenju sistema obezbeđenja kvalitsta u preduzaćina prema iskustvima koje Zapad već ima. sam se upravo vratio sa službenog puta iz Praga gde sam učestvovao na zasedanju sekcije za kvalitet stalne komisije EV-a za standardizaciju. Kao što znate SEV | EEZ su potpisale Sporazum o međusobnoj saradnji. To je bilo prošdins a poslovi ne idu tako ubrzanim tempom, razvoj je dosta usporen. Ali i pored ovog usporenog kretanja proi su se javili već na samom početku, zbog toga što definisani stavovi u Sporazumu o preuzimanju standarda prenovom pristupu i Beloj knjizi Evropsxe ekonomske zajednice u SEV-u nailaze na nriiz teškoća i graniče se sa njihoismogućnošću sprovođenja u praksi. Evropski standardi jednostavno ne mogu da se sprovedu jar je tshnologija kojoj se nalaz zemlje SEV-a u ovoj trenutnoj situaciji jednostavno zatečena. Mislim da nile prilika ni mesto ni vra=e dž ovo elaboriram ovde ali samo ovo što sam prethodno rekao dovoljno govori u prilog onome što sam napred izložio. Ovo iskustvo i nama treba da posluži da požurimo tokom ovih godina koje su nam ostale do 1992. sa ovim stavovima da izađemo prod Evropu. Na kraju da kažem i to da ja sutra 14. oktobar, Svetski dan standardizacije koji će po 20-ti put biti obeležen u svim nacionalnim organizacijama za standardizaciju, članicama Međunarodne organizacije za standardizaciju. Svaka proslava vog dana treba da nas podseća na ogromne napore stotina hiljada stručnjaka i njihova istraživanja da bi se dobila odovarsjuća rešenia za međunarodne stzndarde. To su i posiovi koji se obavljaju i na regionelnom nivou i u nacionalnim :andrdizacijema. Pominjanje ovog datuma na ovoj svečanosti povodom 40 csodina rada S-Komisije, trenutak je da sa poučeni ovim primsrom zapitamo: koliko svako od nas koristi prednosti standardizacije u svakodnevnom posiu, i

|F” DD

() Cc ih)

o (ZC) O

S –r =

Cc < } 1 9 e i

e O

“

koliko je praktično primenjuje. Nikada ng treba zaboraviti da svakome Ko se Davi kvalitetom i standardizacijom DaZ obzira koje poslove obavija i koji položaj zauzima pripada deo odgovornosti za budućnost. Samo &kO svako postang svestan ove činjenics i sko sa puno borbenosti razvija aktivnost u svojoj sredini od jugoslovenske standardizacije možemo očekivati rezultate koji će nam omogućiti da uhvatimo korak sa svetom.

Pozdravljam vas sve u ime Saveznog zavoda za standardizaciju i svoje lično ime sa čvrstim uverenjem da će ovaj posao u budućnosti biti još uspešniji.

Huvaia vam najlepše i SREĆNO!

ERE PE ara lola Auu ve Mu |," Make O O O alni le e a a e O ————

Standardizacija 1989./br. 7 — 12 ,