Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

110

тарифа и на тај начин уклони елементарна сметња која је нарочито штетна индустрији и трговини.

Комисија за индустрију анализовала је потешкоће које данас постоје у индустрији у извесним деловима света. Нарочито је посветила пажњу питању смањивања продукционих трошкова, усавршавању технике у облику рационализације, затим питању интернационалног индустријског споразума као и питању индустријске статистике. Комисија за агрикултуру констатовала је знатну одвисност између земљорадње, индустрије и трговине. Надаље је утврдила да неравнотежа између цена земљорадничких производа у њиховом односу према производима мануфактуре изазива свјетску депресију и ако се скоро односи не поправе неизбјежива посљедица тога ће бити назадовање земљорадничке продукције. По мишљењу конференције прве мере намењене поправку земљорадничког положаја требају предузети земљорадници сами и то употребом бољих техничких метода и провађањем организације кредитних институција. Исто као код трговине комисија је стајала на становишту да је потребно да се сузбију све запреке које се супрот стављају слободној циркулацији земљорадничких производа у колико само то уклањање запрека неби компромитовало животне интересе разних земаља или радника.

По свим тим питањима донеле су комисије образложене резолуције које су биле једногласно усвојене на конференцији и које ће само онда уродити плодом ако јавна мишљења појединих народа буду уверена о користи ових резолуција и ако својом снагом подупру у појединим државама извођење ових резолуција.

Ова конференција и по свом саставу и по предметима које је претресала као и по својим резултатима свакако сачињава до сада најважније дело друштва народа на економском пољу.

Ог. гкег. рој!. Хамид Х. Ефендић:

Пореско преоптерећење и државни буџет.

Статистика ефективно убраних државних прихода показује, да у задње доба државни приходи константно опадају. У државне касе улази мање новаца него што је предвиђено. Државни приходи линеарно подбацују: и посредни и непосредни порези, и монополи и државна предузећа одбацују држави приходе, који су знатно мањи од оних што су предвиђени у државном буџету за 1926/27. и 1927/28. годину. Државна трошарина дала је у месецу јулу ове године држави 62 милијона напрама 65 милијона динара у прошлој години. За време од