Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

(112

Али, како смо већ рекли, оваква преоптерећеност може да постоји само кратко време. Порези могу да се трајно наплаћују само из народног дохотка. А кад се порези наплаћују само из народног дохотка онда се може говорити само о релативној пореској преоптерећености.

Ако имамо у виду релативну преоптерећеност, онда морамо успоређивати пореска оптерећења у неколико држава. Али и код те упоредбе потребан је велики опрез и извесна коректура да се дође до екзактних резултата. У свим државама није наиме једнак омер између државних и самоуправних пореза. У Енглеској државне власти на пример. остављају много мањи круг послова него ли код нас. Државни и самоуправни порези стоје углавном у истој релацији као и опсег компетенција државних и самоуправних органа. Према: томе ако се хоће да се дође до резултата о фактичном оптерећењу једне државе с порезима, морају се узети у обзир и самоуправни и државни порези. Али и то није доста. Мора се узети још у обзир и способност односног народа да сноси пореске терете.

У Енглеској отпада на једну главу 420 златних динара пореза, код нас 105 златних динара на једну главу. Аритметички изгледало би да су порески терети у Енглеској четири пута тежи. Али то не стоји. Енглези су много богатији па. много лакше сносе терете него ли наш сиромашни свет. У Енглеској добије неупослени радник од државе више пот-– поре него ли наш просечни радник заслужује кад цео дан ради.

Али, крај све те релативности, имамо доста ослонаца, на основу којих можемо просудити да ли у једној земљи влада пореска преоптерећеност или не, у првом реду мора се гледати на просечну висину народне зараде. Доходак нашега народа цени се на 35 милијарди динара на годину. Државни и самоуправни порези у целој држави износе округло 13 милијарди динара. Према томе наш народ плаћа држави и самоуправама више од једне трећине свога дохотка.

Кад се узме у обзир сиромаштво нашега народа (у Босни и Херцеговини претежни део сељака задовољан је кад имада једе сваки дан кукурузе и лука) онда свакако није претерана тврдња да код нас влада пореска преоптерећеност.

Сви наши државници констатују да је наш буџет од 12 милијарди превелик и да га треба скресавати. Међутим мало их је који показују где би требало скресавати да се наш буџет доведе на сношљиву меру. Већина их предлаже да би требало један део чиновника редуцирати и на тај начин. постићи уштеду.

Међутим треба имати у виду, да постоје два начина за скресавање државног буџета: линеални и селекцијом. Линеално смањивање буџета имамо кад све буџетске партије и позиције без разлике буду смањене за известан број процената. Други начин смањивање буџета селекцијом, значи, да се гледа на