Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

119

кредита, јер се кредит не може у духу закона да оствари. Када је закон доношен мислило се је да ће се нове задруге, које предвиђа, моћи преко ноћи остворити, па се је обишло старо задругарство које је годинама стварано. На тај су начин земљорадници остали без кредита у време када им је био највише потребан, а закон као непроведив остао је, бар за то време, мртво слово на папиру.

Главни Задружни Савез је још 1924. г. тражио да се да пољопривредни кредит из Народне Банке и Поштанске Штедионице, разуме се преко постојећих задруга. Међутим, анкета која је тада извршена остала је тада без икаквих практичних резултата. Исте године је предложено, опет од стране Главног Задружног Савеза, да се оснује централни кредитни задружни институт са државним суделовањем, али и ово без успеха. Место свега тога донешен је закон о пољопривредном кредиту који предвиђа оснивање нових Задруга са Дирекцијом за пољопривредни кредит на челу. А како се не могу нове задруге да створе — јер се задругарство не декретира одозго него постепено и полако ствара одоздо — то више од две године леже неискориштене законске буџетске дотације за овај кредит код Државне Хипотекарне Банке.

Међутим, чињени су нови покушаји да се из двогодишњег горког искуства повуче закључак и да коректив закону на начин да се пољопривредни кредит спроведе преко постојећих задруга. Када је уз овогодишњи буџет доношен Финансијски Закон, ставио је предлог Главни Задружни Савез у Београду да у Финансиски Закон уђе амандман по којем би сви садашњи. задружни савези постали чланови Дирекције за пољопривредни кредит. Према изјави г. Ог. Прохаске, овај је предлог био одбијен из разлога што је тражење Главног Задружног Савеза садржано у овлаштењима које влада има по члану 314 Финансиског Закона. По садашњем стању ствари, изгледа да данашњи министар пољопривреде и вода намерава да уведе у живот најпре Дирекцију за пољопривредни кредит, која би, по овом овлаштењу, сарађивала с постојећим задругама, а нове би оснивала само тамо где уопште нема задруга.

Сви ови узроци су скупа допринели да се створи једна мучна ситуација за земљораднике, која је у крајњој линији довела до општег задужења земљорадника. Томе је много допринела и околност да је земљорадник морао на своје дугове плаћати високи интерес, који је био толико висок да је отплата главнице била немогућа. Најпосле, дошло је време да се ни сам интерес не може у већини да плаћа, и тако се је земљорадник нашао данас у немогућности да одговара својим обавезама. Он је постао у најмању руку инсолвентан, да се не рекне презадужен.

Из ових разматрања произлази да је задужење земљорадника настало као последица употребе кредита с једне стране