Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928
120
у производне сврхе, рачунајући овде и инвестиције за зграде и земљиште, а сдруге стране у потрошачке сврхе за полмирење повећаних животних потреба које су се код њега јавиле.
ж
Било би од интереса утврдити тачну цифру земљорадничких дугова. Податци који су до сада прикупљани, потпуно се не подударају, јер се нису могла сва дуговања сакупити а нити тачно утврдити њихова висина.
Први је почео сакупљати ове податке министар пољопривреде. Он је тражио концем маја о. г. од великих жупана и пољопривредних референата извештај о задужењу земљорадника. По податцима које је тада министар пољопривреде сакупио износе сељачки дугови преко две милиарде укупно, или око 70 милиона просечно на сваку област.
Другу је анкету о задуженоси сељака наредио опет великим жупанима концем јуна о. г. министар трговине и индустрије. И ако је у наређењу изрично тражено да се податци пошаљу најдаље до краја месеца јула, ипак резултати ове анкете нису досада — средина октобра — јавности познати.
Иза како је министар трговине наредио великим жупанима анкету о задужењу сељака, тражио је исте податке поново и министар пољопривреде. Показало се је да податци добивени у јуну нису поуздани. Резултати ове друге анкете министра пољопривреде су објављени, и по њима земљорадници дугују укупно око 1.200 милиона динара или просечно по 35 милиона за сваку област. Каматна се стопа није могла утврдити, као ни зеленашки дуг. Интересантно је да је по овим податцима највише задужен сељак у шумадиској области (160 милиона), затим љубљанској (101), загребачкој (92), подунавској (70), мостарској (35), сарајевској (33) и т. д.
Међутим, горње цифре немају велике вредности када се зна да у њима није садржан и зеленашки дуг. Треба њима додати и овај дуг да се добије реална представа о задужењу земљорадника. Државна власт није у стању да прикупи податке и о зеленашким дуговима из простог разлога што се они пред њом укривају. Али, према неслужбеном израчунавању, зеленашки дуг наших земљорадника надмашује њихово задужење по банкама и другим новчаним установама. Цени се да наши земљорадници дугују укупно око три милијарде динара.
Ови би се дугови могли поделити у три групе:
1. дугови код котарских припомоћних заклада које улазе у састав Дирекције за пољопривредни кредит. Они су већином кратких рокова, а каматна им је стопа у главном повољна (у релацији према другим). Ови дугови у укупном проценту сељачких дугова не значе готово ништа.
2. дугови код новчаних установа, којима је подлога меничка а у неким случајевима је узета и хипотека као супергаранција. Хипотека се узима као осигурано средство у већој