Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

121

мери у задње доба од када је постало актуелно питање задужења сељака. Ово су краткорочна менична дуговања, једино код оних који су покривени и хипотеком, рокови су нешто дужи, и прелазе рокове трговачких меница. Каматна стопа је неповољна, јер приватни капитал урачунава и ризико премију у камате због несигурности дужника. Она се још и данас креће између 18 и 30 од сто. Цени се да ови дугови изнашају преке милиарду динара.

3. Зеленашки дугови приватних лица, који су највећи и код којих је интерес управо невероватан. Они погађају најгоре земљорадника, јер су изван сваке контроле, и највише су допринели данашњем укупном задужењу земљорадника.

Три милијарде терете данас земљораднике и њихова села. То је огромна сума коју не могу издржати земљорадници са својом данашњом производњом. Она не само да не дозвољава напредовање и подизање земљорадника из данашње заосталости, него најозбиљније прети да угрози њихов опстанак, да потлуно пролетаризује наша села. У већини, земљорадници нису данас у стању да плаћају из својих редовних прихода ни интерес на своје дугове, па се на тај начин дугови даље гомилају. Економска снага: земље пада, јер је смањена потрошачка снага сељака и потпуно укочена привредна. О јачању и подизању његове производње не може бити ни говора у оваквим приликама. Ни најбоља жетва не би много поправила стање у овом правцу, јер би сељак морао употребити жетвене приходе на плаћање интереса и дугова, тако да не би могао ништа употребити на унапређење своје производње, а нити се појавити као купац.

У оваквој је ситуацији држава позвана да помогне сељака у раздужењу и санирању данашњег неподношљивог стања, јер то захтевају интереси целине. Као изразито аграрна држава, њен је просперитет зависан од решења аграрног питања који се данас првенствено састоји у раздужењу земљорадника и стварању основе за подизање и унапређење пољопривредне производње. У овом је правцу досада учињено ово:

Још у јеку изборне борбе, влада је расправљала о питању сељачких дугова. По једној непровереној вести, био је донешен пред владу предлог да се штампају специалне државне облигације које би се поделиле повериоцима замљорадника, а у замену зато би се покупиле од њих све сељачке менице и обвезнице. На тај би начин сељак постао дужник држави, а његови би пређашњи. повериоци добили у замену за менице један нови државни папир, који би се плаћао када би и у колико би држава наплатила сељачке дугове.

У овом је смислу дао обећања народу и сам председник владе на својој агитационој турнеји кроз Босну. Он је рекао да ће влада закључити велике зајмове на страни које ће употребити на откуп сељачких меница. Слична је обећања дао народу и министар финансија, који у питање улази као стручњак. Он настоји да и Државну Хипотекарну Банку, чији је пре био