Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

180:

»Ако и покрај тога не би допустили, што ја не вјерујем онда га збиља треба основати на другом мјесту, — најбоље у Загребу —.на широј. основи: без разлике вјере нарјечја, постојбине.« - Е

Сарајево је изабрано за средиште покрета за читав српски и југословенски народ, премда је идеја покренута ван Сарајева, јер се држало дау њему, политички највише притиснутом, има највише изгледа да покрет не замре. У томе се писму згодно приказује у бројкама прогноза, колико од кога треба очекивати: Сарајево би давало 5.000 форинти али 100 година; Загреб према расположењу и приликама, а Београд 10.000 па 5, па 3, 2, 1 и ништа. Рачуна се на искоришћавање притиска власти. И ту се како изгледа нису преварили; Сарајево је било у таковом положају да да највише.

Мисао оснивања књижевног друштва за издавање књига, намењених широким слојевима народа, била је приведена крају. Говорило се чак о броју примерака, формату, цени, књижевној објави и т. д. Покојни Ђокић је био и написао књигу, која се имала штампати под насловом: »Историја умног развића«.

Али се брзо увидело, да за тај покрет треба много више образованих људи; да без тих нема основе за образовање широких народних маса. И непосредно иза тога, тако рећи у часу, родила се нова мисао.

Већ 21. маја пише из Мостара Шћепан Грђић у БањаЛуку пок. Ђокићу: П

»Добро би било, кад би се основало друштво, као што ми ти пишеш. Ја мислим, да није сасвим оправдано ми-– шљење Сарајлија, да треба остало оставити на страну, а бринути се само за главну ствар“). То тим прије, јер се главна ствар неће лако ријешити, а и кад би се ријешила, неће престати борба. Нама предстоји борба без престанка и ја мислим, не треба се ограничити само на један правац, но напасти на свијем линијама. Данас, кад се све дигло на нас, треба да ништа не пропустимо, како ћемо што постићи. Просто, прилику вребати« Пок. Ђокић предлагао је тада позив, на окуп сви, »без разлике вјере«. На ово студенти из Беча одговорили су опширно писмом од 29. маја 1899.:

»Та наша ствар, твоја идеја, јесте чисто политичке боје. А најбоље напредује она политика, која се води тајно, без вике и галаме. Треба ровити као кртица испод земље, да се »власи« не сјећају.

»Будите мудри као змија, а чисти као голубови, т. ј., невини душом, искрени срцем према овој светој ствари, али не плашљиви, већ лукави. — И ово треба да буде почетак... .«

Овако поручују из Беча Срби студенти. Траже да се одмах почме, и то тајно, без одобрења власти.

Требало се борити на две стране: са управом, која је попреко гледала сва национална настојања и с друге стране са укорењеном предрасудом, да треба све силе уложити у »главну

#) »Главна ствар« је овде аутономна борба.