Književne novine

DRAMA:

U Pozorište n ike u Beograd prvak Myivats u gOstovaa Razališta i, OK narodmog

Za i ; Štroci u Nyležiyas0a Tito

YOJ sezoni e lja TBidipa*, O Biovenačko, N

Yište iz MayiDGA O wu. Zagrebu, Organizatori nog Jestivala, n Spomen 250 godi ti Nkomediografa, uputili poziv da, jedno naše, PDHSOT1BLO Sostuje jula meAd r e. „Ribarskim ·svasastavljena, lista, Č ik dragih Sugoslovensiih 1pac ra „Sterijinog pozorja*: Ju. goslovensko dramsko pozorište, Novosadsko «pozoriŠfe, HBeogradskho dramsko Beogradsikns, komedija, Hr vafsko mar, NKazališše iz Zagreba, Zagrebačko dramsko, Slovenačko mar, gledališće iz Tjubljane, Mest-

pozoTa goslovalo

MeđunarodVeneciji m Snjice smr-

.Goldonija,

no gwledališće iz Liubljane, Makedonsko mar. pozorište, Srpsko mar. pozorište iz

Novog Kada i Mes 'ledališče iz Gelja, Pie IZLOŽBE:

Od 14 aprilz dn 19% maja u.

Institutu Jugoslovenske n-

kademije qa Zadru biće ot-

V\orena izložbu posveććna Viadimiru Nazgčoru. .

U Snbolici Je otvorio svnin samostalnu izložbu slika, Milan MRonjović,

U beogradskim galerijama otvorili izložbe slika Đušan Mlišković, Slobodan „Pejd\ić i Vojislav, Todorović, Dragoslav Ntojanović-Sip i arhitektu Aljoš Žamko, izložbu arhitektonskih radova U Grafičkom NMuabinetu wu Zagrebn ofvoremnma izložbu grafike Marijana MĐeton „Jedanaestorieca dubrovačJih slikara, i jedan vajar otlvorićče izložbu svojih Yıdoyvi ·povodom proslave Prvog maja w Đubrevniku.

U paviljonn ULUBiMH-a pelorica bDeogradsNWhih »likoura otvorila izložbu sw molivima iz BiH,

WONCER 1 Beogradu išent voskog dan Bevicki,

Orkestar Glcm- Milera MWhojim diriguje te, Meluinli odrzao Rhoncerte w Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu, Osijeku i Ljubljani.

. Nolturno umefmičko drnštvo „Abrasevicć“ priredilo „Veče Kanftata“ ma MolarČevom univerzitetu u Beogradu, Sredinom „juma, meseca u Beogradu će se adržati Čet-

HB „goslovao diri"porekla Fabi-

· vrii „festival „vabaync.! mu”

ikc, „. ; ı OPEMTtA KI" BALET:;: U VPeogfađskom: Narodyuom'

pozorištu održanm premijera „Žižele“, baletw od fran. cushkog Kompozitora Adolfa Adama

Dvadeset pelog maja Skop-

ska opera proslavlja dese,

iogodišnjiecu rada premijerom „Borodinovog: „MKneži ·Jgora“. :

Na poziv atinske opere na gosfovanje n Grčku olpufovao prvak Beogradske opere, Stanoje Janković, U Zagrebu se, pripremu iz„vođenje prve domaće opere za, televiziju „Putovanje“ od "Ive Lotke Kalinskog,

a 'Prgi Repu-

- Dela Franca Kafke n

Pošle' „Proćeša“ u sćeh a– daptaciji. Andre al SREO" „Zamka“ u dramatizaciji Meuksa Brođa, „ Her je treće delic branca, Kafke koje je prerađeno Za ·posorišto Ajjlaptaciju ovog irećeg dela izvršio de takođe Maks Brod i .0m0 se,.u režiji Leoharđa lekala, već prikazuje u OQirihu, ~ - :

Bežeći iz, Praga pred nacistić som okupacijom Maks Brod je

88 BSsObom poneo OfOVO jedino

kofer sm, rukopisima svog pokoj.

. nog prijatelja Kafke „čija su de-

la dotada samo” delimično bila ohjavljena. Blava koju je stekao Kafka u svetu, došla je'uglav-

nom posle njegove sm?ti, i re-,

zultat je aktivnosti njegovog buyri jatelja Broda. Pa ipak mnogi kritičari bili su ianenađeni i osu dili su Brodov postupak pri obradi Kafkinog nežvršenog roma. na „Amerika“, Njemu je najviše zamereno što je delo.razvodnjio

hepiendom, . Na romanu „Amerika“ Ma{ka. de rađio u periodu od 1913.do

1924 godine. U centru pažnje se nalazi drama jedmoz' šešsnmaeštogodišnjeg mlađića, koji je pobsSao od kuće i emigrirao u

(L scemi

: o e X 75 i SAT, pošle jednmć avaniure ša slu

žavkom kući svojih roditejja, ). Americi on' nailazi na, beskrupulozan svet pun hipokvizije, ha društvo sa najapsurnijim moral_ nin. zakonima | normama, U tak vom BVetu mladić gubi svaku

naglu, ua njemu se lome Sve pio

meni{ć fežmje i oduševljenje, Ali Brod je ovu priču, pretstavlijenu &ćenski preko niža manje ili više povpzahih ascona, žavr. šio hepičndom., Mladića ·prime U SVODJe redove rupa glumaca preobučenih u landele-trubaće, i Sa, . njima zajedno won se vraća svojoj Kući gde mu ıioditelji Opraštaju. rekcije“, Maks Brod je rekao da ncgacija sreće, razočaranje i najzad Kafkina vežignaciia. ma Rkiaju ipak odbijaju čitaoce Koji „tuže izvesnu podršku, DOmoć:i olp'albnenj Godine 1953. Mal Brod, koji sada živi u Izraelu i radi kao pozorišni ređiteli, izmenio je na sličan mačin ·i tra-=

gičan završetak „Zamka“. Amdđure '

Žid, naprotiv, do kraja je,dosled no'spPoveo Kalkinu bpesimistićku mišao u. „Procesu“, .

+ „Muzički maj*. ua. Firenci

. Pre kraćeg viomiena objavljen je program muzičkog festivala, koji će se, kao j prethodnih go(ina, održati krajem proleća u PFirenći. PrilikoM odabiranja pro grama. za ovogodišnji festival, priređivački odbor” se rijentisao uglavnom na malo poznata, i ređe izvođena dela velikih operskih kompozitora. . Tako se na repertoaru Dvadesetog Tioren tinskog: muzičkog maja nalaze, između ostalih ogera (“Zastava Granade“ od Luiđija Kerubinila, opera, koja će ma Ovom Testivalu biti po prvi put izvedena od 1900 godine; „MWNaća Kabanova" od Lea Janačeka, dosad nec poznata italijanskoi publici ižvešće ansambi Beogradske opere „7Iristan i Izolda" od Vagnera,u svojoj prvoj verziji; „žama u iezeru“ od „Đoakina mwRuosinija, Verdijev „Mrnani“, „Hristovo ras peće" od L.orenca, Perozija i dtUuge. Kao j svake godine i na ovogodišnjem fiorentinskom „muzickom maju biće pretstavljen i jedan savremen italijanski kompoZito” Ovce godine izvodiće še Odabrane KWompozicije Đan Franćeska Malipijera.

+ Novo izdanje dela Iljja i Petrova

"'rinaestog nprila ove godine navršilo se ·dvadeset godina od wiurfi poznatog sovjetskom pisca ije ILifa, m ma, dan drugog „ula pada peoetnaestogodišnjicm, posibije njegovog prijatelja i saradnika Mvgemija Petreva. U znak sećanja na Ove pionite s0vjetske suatifične liteature, puved publikovanja nekih neobjav-. ljenih delova romana „Zlatno tele" i dragih manje DOSBatii spisa po časopisima, ODrazovana „je i Komisija za sređivanje i publikovanje wjihovih Rnjiževnih rado ya ml RWoju sm ušli B.. Nimonov, Y. Rhatajev, H, Munblit i još če iri Mhnjiževnika, - NSA ii

Prvo izdanje wabrapih dela 1ljfš, i Petrovm izašio je iz tam po u -toku 19%=—59 godine u će» tiri ikmjige i obuhvatilo je roma me „Dvanaest stolica“, „Zlatno tele“, izabrane pripovetke, feljftone i „Jednospratna Ameriku". YT dok sm satirični romani llifa i Petrova objavljeni u SSSR-u u tri izdanja posle Drugog: svelskog rafa, njihovi feljto mi i priče su već odavno postali bibliografska, reikost, Mnoge od mjih sm Be pojavile pod razninı pseudonimimu: „Hladni filozof“,

SF. Tolstojevski“, „Don Bazilio*.

i drugim, tako đa sakupljanje tih literarnih tvorevina, rasntih po raznim časopisimn, i. novina– ma, pretstavlja težak i složen

svaki za sebe, Mnogi og tih ra· dova dosad su bili sasvim mwepoznati čitaocima, U (iljifovomni delu ovog {oma biće objavljena, njegova pisma iz SAD, zapisi i misli. U odeljku M. Petrova ob· javiće se mjegove uspomene ma TI. ILifa, ratni dnevnik, pozorišni Kkomad „Ostrvo mira“, scepaArioa „Vazdušnj Wočijaš“, prve. priče i Teljtoni, Tahođe pryi put će biti objavljen i scenario „Tiha uKrajipska, noć“ i početak „Nezavršenog romana", na kome je pi sae radio poslednjih godina ž?i-

Y\ola,

| + Muxički festuval

1957

Jedan od najpoznafijih festivala u wvetlu svakako je Edinburški festival khoji pored mu#ike obuhvata balet, dramu i filmi, Od IB avgušta do 7 scptembra

u Britaniji

•

Zanioljen da, objašnji eve „.ko- 3

eye godine održava se Taj Festiva} i njegovi organizatori istiCu da će ove godine ma. njemu biti izvedeme više muzičkih smela, ne o ma na We,joj drugoj muzičkoj simnolri wlhljučujući iu | cuvene Salebursške igre, Ovoga puta mw 8e maročito isticali muzičke pyivedbe od MWojih se kao majintere sam{mije · majavljuje · gostovanjo „Pikole skale“ iz Milana koja, će prikaza{ii četiri opere: Belinijevu „Sommnabulu“, Čimarezov „VPa, wi Drah“, Momiceftijev „Ljubavni mapitak*” i -Rosiniievog nuo, um Italili“ Osim „Ljinbavnom napitka'* nijedna odg ovih open nije do sada izyođemnma, van Jizlije. Marija Menegini Bhaljas, čijm Be „Norma nbraja među maj velićčanstvenije | kremcije, peYaćae Somnabulu, a Đuzepe di Steža»9 mastupiće wu. wlavnoj muškoj mpir tiji u „Ljubavnom mapitku*.

Kest eminentnih simfoniskil orkestara uzeće Mućčešća ma Tešti~

Turči-

e . · y i . i · & “ „Kapa jednog pesniha

WT štokholmu, građu mw kome je

sko pozorište. Iduće godine ova

U studiju »Mosfilma« ekipa pod voćstvom režiseya, G.,. L,. Rošala snima film »Hod po muka

prema romanu, Alekseija, 'Tolstoja

valu sa najpoznatijim dirigentima. Kdvard van Bejnum dirigovaće Amsterđamskim orkestrom,

jomdonskom {ilhapmonijom diyri-"

gKovaće Oto Nilemperer i Mugen MHohum. Učeštvovaće .i Bayarski simfopiski orkestar iz Minhena, Naroćčita pažnja je posvećena Kamernoj muzici, Cuveni mlađi

'Čelista Janoš štarkersviraće Ba

hovu svitu za, Vele i Migarov Mionceri za Ćelo, a poznmaii Holandski Kvartet mastupiće sa Oznim Wetovenovim Kkvartetim:,

Viktorija de los Anđeles, Ditrih

Mišer-Diskau, Pije ĐBermak i Anton Dermofa, pevaće na s0olističkim Koncertimu,

Čuvenj Dritanski Mhompozitor Bendžamin Britn održava svake godine, »eklo bi se, 5vOjJ vlastiti Testival u malom mestu Aldebur gu u kome je pored njega TYođen i Viliem Mrab čija je poe« ma „Piter Gyrmumms* poslužila, Britau (kao libreto za istoimenu operu, ;

Pored dirigovanja svojim operapim, Britn se nw Aldebuargua po javljuje i Kao pijanista i Yiolinista. Ove godine on će sviTraii Moecartoyvu kamernu muziku, Na mjegovom festivalu biee zastupljena, delu. vaznih epoha, i raznih kompozitora od Gabrielija do Henzea, od MĐoulanda do Mtravinskog.

Poznata opera u Glingeburnu (Saseks) organizovaće i ove #0dine od 1 juna, do 15 avgusta operski {festival ma · kome će prikazati MRosinijvwu „Italijanku u Alžiru“ ı Mocartov Kkomičmi operni rio „Divektop pozorišta" koji će se davati zajedno 58, „Ariladnom na Naksosu“, Ra, velikim infteesovanjem se očekude i Verdijevma opera „Falstaf“ i Mocartova, „Ććarobnau Trula" kao i „Olmica iz saraja*,

Svake godine vw {okn letnjih meseci u khafedrualamxu starih engleskih gradova, Wustem, GloBicru i Tleriodu, Woji su pozna li po svojoj davnašnjoj horskoj tradiciji, održavaju” se festivali ROrSkOE pevanja, Ove godine. će se {ri ćuvena, hora, sastati ı Vuterm gde ća izvesti niz horskih kantata među kojima se naročita ističe fFilgaroy „Gerontijeyv san“i „Misija“,

Zan Luj Baro o pozorištu

„U izjavi koju je đao pariskom listu „Ar“ Žan T,uj Baro je rokao da njegova trupa teži da, po Slane infernacionalno pozorište koje bi pola godine đavšalo pret. staye u Parizu, a drngu ·polovinu \godine provodilo na, turneja= ma, po raznim gradovima sveta.

:glume, a. poznati duamiski

ma,

njegovom shvatanju Đudućčtnost pozorišta je u prerastam,u mićionalnih okvira, ? Upitan za značajnije movine n sve{u pozorišta, Baro je odgoyvorio da se najnoviji yazvo,j okarakterisao ako bi se reklo da je stilizacija ostavljena, po strani wstupadjući mesto meorealizmu,

zatim Irojdovskom neorealizmua i, mujzađ, težnji za pocetskim, potpunim realizmom... U pi-

tanju je realnost koja mas abuzima, a iz hoje mi želimo div iz-

y\yučemo smisao, U nekim područ|

jimn još uvek vlada, klasični, n drugim frojdov&ki, realizam, li ma. mnogim mestima se yec Jjasnije uočavaju težnje ka potpumijem, poetslom realizmu, ~

Glomaćčki studio u Njujorku, Kojim mpravliaju Mlija Kazan i profesor Strazberg, Baro smatra veoma infereškatnim | umetničKim eksperimentom. On veruje da će umetimici okwplieni* oko ovog sfudija već Nvoz godinu da ma uspeti da dostignu slere Dpoetskhkog realizma. U ovom studiju se odbacuju tradicije. prošlog Ye Ma da bi se dospelo (lo istinske i velike pozorišne fradicije, čije vwrhunce pretstavljaju.15shil, seke spir i Molijer, Pa

Drama o 4rturu Mileru. ı Merilin Monro.

Američki pisac Menri MDenker mapisao je poodavno homediju „Olivija Oglvi'« o mhadej Tilmskoj glumici Nhoja želi da mnapusti film i postane ozbiljna dram ska umetnica, Jiomnad počinje scenom u ojoj Olivija (Jolanda TĐulan) daje intervju mjujopSikomn movinaru „objašnjavajući svoje planove, Njen zastupnik dje po:država nw tome verujnći da će: na Taj način mjena. popularnost: po-

"stati veća, Mlađi studeni glumač

kog: siudija, sO0Ve iz pisac Alek Graims (Đžon dJustiny an• gažovan Je da za, nju piše drame. Posle niza peripelija i ljubavne avanture ša dramskim piscem. površna plavmuša, shvati da we može postati ozbiljnom dramskom. glumicom i iz Njujerka se vraća u Holivud đa bi mastayvila „svoju Marijeru MWao „glamer star“. e

Ova potpuno bezvredna 'Rkomedija, koja se sada daje u Londonu, sRrenula. je ma. sebe pažnju zbog togm Što glumci u njoj ocevidno prave alaziiu na đramskog pisem, Artura Milera i njegovu suprugu „Merilin .Monro.

daje joj

stvaralaštva,

· Haldora

:gleskog pisća Grahamas . Grina „prevedena je pripovetka „Brat“,

Češki časopis- „Inostrana Mnjiševnost („Svetov& literatura”) posvećen je, kako se to vidi već iz naslova, isključivo stranoj književnosti. Tehnički vrlo lepo opremljen, ovaj časopis, bar u LOSE ovogodišnjem · broju o 'kome govorimo, pokazuje jerimu značajnu ORO: raznolikosti objektivnost u odabiranju materijala i u napisanim homentarima eo pojedimim pjstima, engle-, skim i aračričkim, — \ napisima lišentm pristrašnosti sitničave notrpeljivosti ponikle sa pozicija, političkih blokova i Oopredeljenja, Na uvodnom mestu nalazi 86 drmiaski tekst Bertolda Brehta „Galilejev .život“, napisan u godinama 1937/89, ža Vreme Brehtovog izgnanstva u Danskoj, kao reakcija, na jednu novinsku vest koja, je obaveštavala, da šu nemački fizičari uspeli ds, razbi.ju atom' urana. .Dbnesen jo, u Drepevu, niz pesama Borisa Paštermaka, iz njegovog najnovijeg i iz Pasternakovog vomana' „Doktor Živago“ koji se završava „ciklusom atihova koje

.je glavni junak romana napisao

u svojoj mladosti a, koji Bu po-, sle mjegove smyti pronađeni mćeđu njegovim haitijama u #780Os#tavštini. Ođ islandskog pisca Laksnesa, dobitnika Nobeloye nagrade, prevedena je pripovetka „Dobra gospođica i gospodstvo“, Lepo je odabran i preveden ižbor bluzova — <crnačkih mwarodnih. pesama. isak Babelj, koji je đo neđavna bio u nemilosti u svojoi zemlji, doživeo je i u ovom časopisu „rchabilitaciju“: prevedeno Jje' nekoliko njegovih priča iz „Odeskih pripovedaka“, što ' se tiče izbora, prevedenih pesama Žaka. Prevera moglo bi se reći đa.je izvršen jednostrano i prilično tendenciozno: štampane su pesme pretežno sa SBocijalnom tematikorn, koje đonose Murobnu i tamnu sliku pariskog i francuskog života Qdđ savremenog en-

uz ihformativno-kritičku, uglavnom afirmativnu studiju odđ'Javoglava :Shejbala. Jugoslovensha književnost zastupljena je kratkom mnmovelom Vlađana Desnice „Pravđa“. Ono Što je malopre Tečeno povodom Prevera, moglo bi, se ponoviti i za MKrskina Koldvela, oa koga je preveđen pr.

„vi deo :romana „Neredi u julu“,

Vilijem Fokner dobio je međutim zasluženo primanje: njegov roman „Basna“, u rubrici „Recenzije", prokomentarisšan je pozaitivno,i,sa eimpatiiama, .opširno, sa nekoliko dužih prevedenih -odlomaka. WM

Časopis matim donosi, između ostalog, epigrame rimskog pisca M: V: Marcijalisa, članak o mongolskoj Kknjiževnošti, o Hegelu + Fransoaz Saganovoj i drugo, „Inostrana . književnost“ izlazi dvomesečno, a glavni urednik” je poznati prozaik Jan Ržezač: (M. 1. B.) .

* „Krugovi“

„Nova, ovogođišnja. serija „Kru. gova"“ pod uUuredništvom „Josipa Pupsačića' | Antura Boljana oslobedljla, se· čamotinje, sivila i neuređnog, ncređdovnog izlaženja: dosađašnji brojevi negoveštava-– ju taj veoma važan „preokret, Nekonformibhtički i kritički stav čašopisa bio je, međutim, u našoj Javnosti (pa i u ovom listu nedavno površno, pogrešno i nepraveđno okvalifikovan. izrazima i terminima koji ne. spadaju u đomen književuaih điskusijh i rasprava. Ređakcija je od“ govorila 'na Optužbe staloženo i razborito, što. se ne bi moglo reći i Za suviše žučan polemički napis „Junak našega doba“.

Ođ esejističkih priloga u ovom dvobroju „Krugova“ treba pre Svega. istaći kao. najvređniji lir-

IZLOG CASOPISA”

literatura“

· Analitički i

da, nikađa ne će imati đovoljno novaca, dovoljno moći dovoljno žena, dovoljno mira, da MBao me će načiniti sve Ono, Što su namjeravali, I onda 8e prerano umore, mlađi i neistrošeni, no. seći u rcima đefetističke poruke ,hametice poftučenih ca", oštroumno nabisan je i:emej Branisiava Zeljkovića a prozi Ranka Marinkovića Među prikazima knjiga ističe e, kri. tičnošću i sažetošću, članak Milivoja Slavičeka o knjizi pesama, Vlađimira Popovića „Povelja ana i jave“, Zanimljivi su, između ostalih... zapisi „Stanka. Juriše „Zarezotine na Šibi vremena” (pisani stankošimićevski!, i 'Davota Bošića „Teatarski kosturi“,

Prozom su zastupljeni Josip 'Barković i Ivan Slamnig. Bar. kovićeva pripovetka „Crna,šapa“ ne otskače mnogo od njegovih \eć poznatih radova, jako je u izrazu sređenija i čistija Ođ dveju kratkih novela Slamnigovih. vredi. spomenuti novelu „Zafrkavanje Frane“ kao bolju: napisana prividno nehajno, bezazleno i naivno ona” donoši neočekivanu, iFoničnu i ciničnu poentu kao zmključak. Od sedam pesama Slavka Mihalića najinteresantnija je „Bijeg ljubavnika“, Pesme su, đali i Vlado Gotovac i Ivan V. Lalić. „Krugovi“ donose takođe i spoljnopolitički komentar, esej o filmu i filmski.pregleđ (od Branka, Belana), prevedeni “esej, i drugo. (M. 1. SO

„JIzras“

broj 4

Ovaj broj počinje stuđijom Boška Novakovića „Ha liku Isaka Samokovlije“. Novaković pre svega ističe da je Samokovlija, „u mašoj sredini ,bio prvi pisac ša umetničkim moćima da prođre u složenu dimenzionalnost jevrejskog čoveka“, Stanislav šimić ima raspravu „Pripomene o drskoi | myjrskoj saiiri“. On na jednom mestu kaže: „Batirik jo pjesnik koji · svojim jezikom nastoji da. neljudski i protivljudski oblik zbilje preoblikuje u Oblik plemenito ljudski, u oblik pođesan da se u njemu nu okrnjuje i ne ponizuje ljudsko dostojanstvo: oblik o kakvu on svojim pjesničko kritičkom , umom zamišlja :da je moralno i materijalno „pristao ljudskom društvu i svim pojeđincima u njemu“. Karlo Ostojić je u svome članku „Zivot i apsurđ kod Iva Anđrića“ dao izraza mišljenju da je Andrić „jedan od prvih evropskih pisaca, koji je odlučno stao, na ivicu smisla i Bvesno poveo. svoj nemi razgovor sa apsurdom“. Joja Bicov jenastavio sa pregledom italijanske poezije XX stoleća Analizirajući pojeđine pravce i ocrtavajuĆi pretstavnike' tih pravaca, Ricov se sprecijalno zadržava na pooetskoj ličnosti Salvatora QUasimoda Qd “Američkog Yišća Terencisa ip#Fergussonm preveđeni su delovi iz nijegOvog. eSćja „Poezija u hMazalištu; Djesnici u Kazalištu“, Odlomci govore o dramskoj delatnosti T. S. KEtiota i Cocteaua. U anketi „Bta je. mođerno i gdje sa vVidite?“ učestvovali su Jesam sou, Karlo Ostojić. Ivan 'ocht, Lazar Trifunović, Boro Pavlović i Zlatko Tomičić, Cassou istiće da je „izraz moderno izraz koji se najviše upotrebljavao“ i zloupotrebljavao. . On „dovođi do mnogih. nesporazuma", Po Ostojiću „moderno je korekcija i nađopunm, Večnog“, đok Focht izvlači kao jednu od premisa da je „moderna umjetnost umjetnost koja apstrahuje od spoljnjeg izgleđa stvari“, a Tomičić „taj termin smatra prilično šuvišnim“., U rubrici „Sa djelima i autorima“ Miroslav „Vaupotić ima napis „Dnevnik pjesnika revolucionara“, u kome iscrpno razmatra knjigu Miroslava Krleže

Š : 1 E . a SO OCA 1 Oni to ističu svojom igromi i fi- | sko-psihološki esej Ahtun - . o“ ili ilidri TPryaci Makedonske opere OE ) | održana, OTO Te OROE: Ha DOS Sup OSĆO ODALI On smatra da bi.u našoj eposi, zičkom Sličnogći 88, Pdotuačim jede „Broolaovor dedžbjeloohi E" Savo dani. Milica, MILE" · Zina Kvelja i Artur Sume- Najveće interesovanje hod so- lovanja m noći“ prikazano je još Tu drame „„Najveličanstvenija u Rojoi: Reogralska udaljenost piscem i glumicom. štampa isti| Ropisu" — o nestabilnim i neza- „ih ia e} OC OU keva ian gostovali nm, sceni BDeo- yjetske publike pobuđuje z a- jedno meobjavljeno O”Nilovo .de- davBo roi o Pat sćdhs i e VOĆE avlja više ozbiljna pre= če dm je Petar dustinov posle b dovoljnim „ljuđima koji smatra- sudbina dok Tribe: i oOvijetić 'gradske opere u „MLučijide ključni tom sabranih „dela, sd" o „Kapa jednog pesnika“. Roc iz komada .,Kapa jedno atabi Wiruđobi o umetnost po- premijere nzviknuo: „Oni delu | ju da se „nikada ne će moći po- Srikazuić koi a Ovodška KOHVO EIN CKMpM. stavljen od radova Koje OTO : Ppočnikadi jednog stala skučena nko mne bi izlazila ju uverljivije od samih origina- | vući. n& neki seoski Došjed. ili pr uje njigu pripo zajeano, 5 e i. w:

Petrov nisu pisali mediju je izvelo Kraljevsko dram

vam nacionalnih okvira, Prema la!“

Miodraga Pavlovića „Most bez obala“. Tvrđeći đa „Pavlović nastoji đa pokaže uzaluđnost čOv-

jekovih napora da obezbjeđi si

TZ ra Hi RI H. ISN ' ee _. K . | gurnost sopstvenog života“, pri-

es ===>= | BORB STANKOVIĆA

života, ne pokušavajući ničim

đa je prevaziđe“. Risto Trifunopo napuštenim ili sačuvaninm arhivama časopisa i listova nađe 'se po koje Borino pismo. I to je sVeĆ.,

u mirnu .astmosšsferu rađnć sobe,

vić pozitivno ocenjuje roman za

: , - · decu „Njih šezđeset“ Stevane u. Bulajića, O knjizi Valentina Ka-

tajeva „Proneveraši“ piše Lav Zaharov. Pod naslovom „Na“ po-

la puta“ Risto . Trifković prika-

zuje prozu Huseina Tahmiščića

„Liuđe nisam vidio“, u kojoj je

maslikano „jedno okupacijsko.u- |

lično, besprizorno dječaštvo bež

Smyrinom rukom pokoženi, "Lele, stube, cele' kuće — · Utrveni! razoreni!...

Pa na što si ostavić. Majku tvoju — kukaviću.,

a OG ovopronađeno Stan- iz, 19303 20/VIHI ljje i rukopise, Pa ipak, ponegde u zaborav, o „de radosti i svježine djetinjstva“. Zbog toga je đragoceno svako novop at Ž SEATAKE SO ivhivamsı eofbbn: Hed i DCESB SB. 'vijenim O će gladnu... bošu,.. žednu, Pišući o stihovima Radonje Ve- i i; kovićevo pismo ili dokumpnat u kome se može DRAGI GOSPODINE, | , kim časopisima i almanasima mogu Da nahrani — siroticu} . šovića „Gajtan vođe wu dolini“. 7. naći kakav podatak za Borinu još nenapisanu bio- ŠEF n i i se naći neke do sada nepoznate ili manje pozna{e Ko će: mene slabog Stvora Branko Banjević nkazuje đa je 1: S31 LN . : Evo da Vam se, kao što ste mi kazali, javim. Borine pesme i pripovetke, i ; Dia. prihvati, da neguje „Vešović ušao u polje folklora grafiju. Stipenđiju, pomoć, molim Vas šaljite mi preko DO · b

Ba. namjerom 'Gda ođatle iznese Ono potencijalno. stvarnlačko,đa | folklornom elementu da. mođer•

ova dva do sada nepoznata pisma su iz Stan-

Tako je pre nekoliko godina pronađeno u SremRkovićeyih. stuđentskih dana. Bora je bio siroče bez E

Da:mi sladi stare dame, skimi, Rarlovcima u napuštenoj arhivi vBrankovož .

TPoslanstva, U Poslanstvu mi kažu da-.je ovaj na . Seđe vlasi da poštuje..

čim najbolji i najsigurniji. ı još nešto: Molim Vas

izvesti ovdašnje Poslanstvo o {oj mojoj pomoći. To mi je veoma potrebno. Najviše zbog raznih pomoći i. ušluga (kao karta za biblioteke i drugo) koje hez uverenja Poslanstva ne mogu da dobijem.

Ako je #. Paja (verovatno Pavle Marinković,

] : h toga i· holac nekoliko Stankovićevi ı Kuku sine!...e glas zastade — ni vid“, · oca, i majke i bez bliskih rođaka, a DOVI | i ode te j ko! evih pesama, koje je on ! glas zastađe | i j i See, abčana siromah, te je morao da se brine sam ili Vi, ili ma ko, tek neka Ministarstvo prosvele 1896 godine kao učenik. osmog razreda gimnazije _Grčevito steže. humku, ~ 1 e Okse ira Problemi!“ ima, Čla

nak Midhata. Begića „Od činjenice đo očajanja“,. u -kome. še polemiše sa piscem predgovora ZA prevod Malroovog romanš „Nađa“. Husein Tahmiščić raš- i pravlja o problemima literature

za đecću „dok Slobođan Novakov

ko je još na prvoj godlni stuđija počeo

Odi Pribidb tavVB i velikog Kknjiževnika«, Ali ga dje, po svemu suđeći, veoma česta Ssnalazilo otpuštanje iz službe ili prosto brisanje iz platnog

u "spiska, (O tome ponešto govori i sam stanković u.

i kao studćnt prve godine.poslao ređakćiji ovog časopisa, Ove pesme, sem jedne, ostale su nćobjav.. ljene i preživele dva svetska rata, One će, Sva· kako, itekako dobro poslužiti za upoznavanje ražz= vitka Stankovićevog talenta i pesničkoz stvarala-

IT poslednji dihaj' dade. Jednom rukom 'krstić, mali, Drugom rukom grobak Sveži, Prigmula... pritisnuls .

Oh, na svoje ledne grudi.

IBI to), e de- Temjiževnik i bivši ministar prosvete — D, V„,) u O a 1 TAR6 #ii6oga? 285 Fyžd u napisu „Šta je to „Brehtov

pričama »Gospo'n 'Tasa« i »Jovo-to«) aco ee Beogradu pozdravite ga, a.i Vi primite iskreni štva, Sađa se nalaze u Narodnom muzžeju u Srem- KOMU 88 ona leži ipo V-efekat" paid OR i40 _ silo i ovog pufa na četvrtoj ral 5 da ih a tea pozdrav: | skim Karlovcima, a se ne probudi! sredstva, načini jednog sistem nezgodnom položaju, u KO _ |

ma teškom i | doveden, OVO 1 naglašavanja:

oboaJS 900 god. Beograd,

glume u kojem se ođ glumoa traži da svjesno nastoji da se ne. poistovjeti sa ličnošću koju | na pozornici prikazuje, nego da

se uđalji od. nje. otuđi. da, ta-

koreći, stoji poređ lika koji kreira 1 kritikuje ga ili brani,

već prema tome đa li se sa sta- | novišta svog, savremenog stepe l na razvitka slaže ili ne slaže A

postupcima ličnosti kakvu je zamišlio pisac komsđa“. Done“ seni su i pasusi iz Brehtova pisma jednom glumcu. U rubrici

Ovom prilikom {reba ukazati na dve Morine . pesme, objavljene u dečjem listu »Golub«, za koje se do danas malo znalo. Te dve pesme Bora je Toslao,u Sombor; gđe je izilazio »Goluba, kao ićenik. šestog. razreda gimnazije Juna ili fula mesec3a ·1804 god, Uredništvo »Goluba« wu Yubrici »Golubov pismonoša« u broju 15—16 za ı i 15 avgust 189 god. piše mu sleđeće: i: | . »BORKRO, Vranje. — »Želja~ Je đobra i upotre%iće se, — ono drugo je prilično, ali još nile za javnost. Yz celoga se pak vidi da ćete vežbanjem

. Si i Vranje (Srbija) ~ še pismo govori samo, bez komentara Adresa je mdja na poleđini ž i VRRRJG, (BrBIja}, „Borko

B. Stankoviće ŽELJA. ;

A kađa padnem, o majko moja, Obliven krviju po sredi boja, Ti pusti šuzu, suzu jedinu.

T reci: »Pao je za đomovinu?!a

. To Vepi majko, i ništa višeć,

A ua mom grobu neka mi piše Neka mi piše: »Za nargđ paola

Prvo pismo je upućeno Jeremiji Zivanoviću, ·tadđanjem uredniku niške »Gradine«, a, drugo Nikoli. Rtadojkoviću, blagajniku Ministarstva prosvete. U »Gradini« je Bora još tada, kao studeni, počeo da objavljuje »Nečistu Kkrve pa je za nju i.tražio ho- · norar,. Najsigurnije da nije ništa dobio, jer 56

| DRAGI GOSPODINE,

sam iz službe i Sada sam · Molim Vas ako možete po» od honorara, U bih došađivao da mil

| Ovih đana otpušten istao gotovo na ulici.

šaljite mi odmah ma koliko ne

MEKA Verujte mi da Vam

S : ; e iradina« tađa nalazila u finansiskim mnoprilikama | JO POKGGa Tu m aio „Viđici“ Vlađo Mađarević poi ___hag sada, kada Još malo pa 04. ta e Mid:šet M ebav Ligi uskoro i prestala da izllavi..Drugo , moći doći do pravog pesničkog polčta, Samo đobre elale ei što je mo njemu de dao! naslovom „Proleće đomaće drdzeše i Ono malo zlehude plata, NO io 39,0 _Borino 1 Sičtab je imalo uspeha. Stipendiju su ml . Volje pa. će ići sve bolje, . -; 63 Borko Bei a Aruje zagrebački: 507

· rišni život. Btampana je pano rama filmskog stvaranja u Poli-

. obična stvar, | x skoi „Revolucija ı film“, koju je | |

| 7 zaista u »Golubue su uškoro izašle dve Stan„kovičeve pesme: »Majka ma grobu svog Jedinca« 1 novembra i »Željas — 15 đecembra 1894 god, Evo

tin pesama:

posle toga slali preko Srpskog poslanstva u Parizu,

Jako veoma Kratka, oba pisma mogu mam uneWoliko poslužiti za bolje. upoznavanje Stankovićevog studentskog života, 9

MJ Ro a Borisav Ntanković A. dobro kad se setih, Molim da ako nije đoc-

Mpteresantno je da dru ili sličnosti sa. pesmom » pesnika i revpluclonara

ka Borina pesma (»Zeljaay· Na proštavanće bugarskog „Hrista BoteWa, Kada se

napisao Kazimir Dembnidki. Još su objavlieni napisi čelika BM-

| ima na umu da još jedna 'B | jesa „Jeđna nezapažena: smrt“, Ran n. opisu kuće SOfkinih roditelja mešto Mb jiš , i ·' pesmu slatka alter obi VOM u BrAHLUVOME BROJ NACI PROC a eee oa | š š ; | | LINE s. X wi SVOĆ 7) # URA in 402 OMA, Mu •S9rankovom. RE "e BiH" Blagoja Ivanov! OON DAM MAN B. Stankoviće ; | MASKA NA GROBU.BSVOGA JEDINCA | kola 1806 gođij'mahići.hajdeadi, pen Hyšha" VA- đao belešku o kWlžovnin BsMf i Danas malo ko zna da se Stanković na početku ı Ivana.

. ava, onda se može slobodno 'reći dd, su Ova VE | pisima u Malkeđoniji 1956 godi: x 47 , J i e

Drugo pismo je iz vremena Borinog stuđiranja. svoje književne delatnosti nekoliko godina inten- · »Ruđa tako odć, sine,

· Wmačajna:/bugarska Mnjiževnika imal 8 ||. ne, a T, P, Jovanović bio — bi Ć , 7 · : aaa O , Sani . Imala „uticaja na bliografske" o Is Ba Parizu. Iz njega Se, lstina, ne oseća Stankovi> zivno |} uporno bavio poezijom, Te njegove ·'pesme, U podzemne mračne tmine, razvitak Stankevičevog”.bdsničko ista e e a i}, ihobov i ee podatke o Isaku | - _ ; a i čitave zbifke pesama, na koje su njegovi škol- Da li ti de laka, čedo, ı i i VOA IDE

ćev težak Život, mada je Bora bedno živeo i u Parizu, Imao je najmanju stipenđiju od Svih tada” njih srpskih +blagođejanaca« 'u. Prancuskoj, a nekoliko meseca kasnije oduzeli su mu i pomoć koju je dobijao u viđu sfalnog honorara od »Pinansij-

— skog pregleđa«, PA ipak, pismo Je interesantno i

1 mo dokumenat o birvim danima StankovićevoOg | boravka u Parizu: OVOM

Bora, je kasnije i sam ptevodi ao Fr Bas" pomenut} da su: ova ohrabrujući belećka vodakeli gd »Goluba« 1 objavljivanje ovih 'ppsarma"— - dosta a e S

· prinele.da Bora Stankovid"još više istraje na knji | ževnom poslu isko nekoliko, godina nljeđan ured- ~ | nik tadanjih KnjbevniH' časbyled_ alle Hteo ea tampa Borine pesme i pripovetke, | O O O

i : TĐragoljub VLATKOVIĆ

je, |

Podignuta humka OVA,

Da li ti je meka, sine, Posteljića groba mova.

„Ruku, čeđdo!.. gde si sinćdl,.» Kuku nado!... slatka hrano

| ..„Avaj srce iščupano?

daoh, cvete, moj ubavi –

ski drugovi iz Vranjske i niške gimnazije često, pisali prikaze i Kritike, nažalost mišu sačuvane, Njima kasnije ni sam Stanković nije poklaniao wećus pažnju, a majvećj broj njegovih početničkih i neobjavljenih radova, propao je za vićme Prvog svetskog nata kada su austriski vojnici opljačkali Stankovićevu kuću, uništili 1 pobacali njegove har.