Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Душмана земљи да служи иште од унука Мрње. 45 i Не да ми кивна поћи са људима части и славе, И дати живот и крв и снагу и кости здраве 3à спас отйштва и земље којојзи цёлива дадох, Пре нет што оца и миле матере милости знадох, Којојзи првим дахом падох на недарца верна, И прву суз}' на њу живота канух чёмёрна. Очеву клетву у беса часу изрёчену слепо Без милосрђа ти си обема рукама шчеп’б, Па си je овде за закон прогласио грозни и кобни Без оправдања и смисла икаква, судија злобни. 460* Што да je спречено поћи за Лазаром честитим мени? Преслицу дајеш јунаку? Пружи je гиздавој жени! За што на Косово нё сме корйчити Маркова нога? За што да остане стидан и сраман на правици Бога? Што да му им с буде на поругу земље и рода? Што да му спомен тавни где царује сјај и слобода? Ако се закон судбине и не сме нзмёнити тако: Смрт моја часна зар би преврнула небо и пако: И догађаја ,коло зар би укочила она? Или би због тога пукла све одржаивна спона? 470. Сиње и дебело море та сићушна кап не прелйва! Нит зрнце скруњена песка небостижну гору подрйва!“ Благо му одврати судац мудрости речи лагане: „Чудно ти заиста мора и с пуно изглёдати мане Много шта овде с тога, што не разумеш стажа Ствари и света и смис’о тајни им саодржања. Закона не знаш коме и онај свет на ком живиш Служи у свему и овај, коме се толико дивиш. Рад je та тајна, добри витеже, рад je тај смис’о, Рад je тај закон што га силнији од нас пропис’о, . 480> А с њиме напор и труд и патну/ па богме и борбу, И јед и зној и јад и невоље препуну торбу. То си и овде глед’о, но видети ниси ми мог’о, Слуша ал’ не чу, спази ал’ не разумеде много. Према способности својој за рад и борбу ову Свака се развија твар и замеће клицу нову, Koja he нови род у толико носити моћп, Колко за борбу и рад узймадне силе и моћи. '

180

Косово X. Маркова тужбл.