Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Пшеницу и кукол» не рађа, а роб ти je за то робом, Што друго није кадар бита ни постати собом. 490 Не вреди другога кривит’ и прйшину у очи треста: Колико снаге имаш и добре о њојзи свести, Колико усталац будеш, тако и саме судбйне Сломићеш ланце, што се толико несносни чине. Твоја судбйна, то си сав ти од главе до пете: Од тебе завися само, хоћеш ли стићи до мете. То ти je закон. И оном, кОји je творац света, И истог закона писац: никада ништа не смета, По њему й сам да се влада, и себи на плећа Нова да товари дела све славнија, тежа и већа. 500 Делање. то je живот и разлог за опстанак света, Свак има стазу, с које залуду мисли да скрета. Свак има према снази, с којом на посао ступа, Место и делокруг свој ко део од општега трупа ; А смис’о свега тај je : да реда у општему буде, Те да се не чини све ко посао каквога луде. Делагье на свои месту слободно свакоме стоји, И према себи сваки нека и губер кроји. Сваки je своје cpehe, давно je речено, ковач. Ja ти додајем: сваки и своје судбйне je сновач. 510 „Тако и с тобоме стоји; гњевнога оца воља Не да ти виде™ битке ни убава Косова поља; Служити Турчина мораш душмана твојега рода; Али се тим не спутйва никако твоја слобода, Да будеш драгога Српства и даље понос и дика, Потиштен ко je да нема бољег од тебе бранйка, Бранилац слабих да будеш и ослободилац сужних, Осветник тлачених, брзи утешник јадних и тужних. Чудна протйвречност, али у ствари je привидна само: Положај као ни вера не смета да части имамо. 520 Крст не спасава једног неваљалца никад од казни, К’о што ни месец од раја праведног тим не саблазни. Месец и крст je знамёше само за неуке људе, А Бог je свима један; по вери се дела не суде. „Воља je судбе, а ти hem јако разазнати ласно, Шта се под вољом њеном разуме одређено, јасно Нужда je судбе, Српство да падне у ропство, да двили,

181

Косово X. Штл JE СУДБИНА?