Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Као но coro сиви сломљене снаге и крили. Косово биће гроб за Србије златну слободу, Црни ће настати дани земљи и твојему роду. 530 Ланди he стегнута руке и окови спутаће снагу. Госпоство, слава и сјај ће отићи Србије врагу. А кад je тако и кад се Србину ропство спрема, Ни теби онда више на Косову места нема. Пустити тебе тамо би значило судбу помести, И њезин вечни суд у питатье тиме довести, Jep нема тога ко he мегдана с тобом да дели, Макар то била и војска и Муратов табор цели. Ето ти тајне проклётсва које те толико мучи, И чашу слатка пића пуни ти једом и жучи. 540Оно je само потпис и печат на готову суду ; За то и нема сврхе никакве свему ти труду.“ „Па зашто мора то бита?- узвикну витез боно, ..Који je удес тако немйновну пресуду дон’о? Каква неизбежна нужда и која шузьаива сетва Тражи да тако кобно уродична постане жетва?“ „Питање,“ одврати Усуд, „сам си ми ставио тако, Да ти je одговор готов и ja бих га казао лако, Али га речима нећу теби изустити: ходи! Очима све да видиш, ако ти истина годи.“ 550 Рече и с престола уста и с витезом пође ко с другом. Садашгьост, прошлост, будућност показа около кругом. Прошлост под магленим велом престолу беше са лева. Кроз заборава сумрак из ње к’о искра одсёва По које светло дела и лиде се по неко назре: Векови прођу док једно вечнога трајања сазре. Пред суда столом јасна садашњост беше и чиста ; Видокруг ведар гьезнн се широм у нёдоглед блиста : Све, што се ма у коме света кути Ну догоди, Ту се пред судијом види и на очи њему изходи. SGO Најпосле десно се дижу двери будућности тајне, Завеса тешка крије пределе њене бескрајне. Ни сами Усуд њу без неволье такнути nehe. За то ка прошлости с Марком корака лакога шеће, И магличасти застор са сутоња нејасна диже, И рече витезу добро да мотрн и приђе ближе.

182

Косово X. Судбина Српства.