Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Tpajahe тако и даље и крв he се потоком лити. И што hy даље слика износити немилих теби, Када си исте грехе и сам ти нетоварно себи, И исти Лазар, кад се класте пред очима врагу, И лудо кивни и злобни драгоцену траћисте снагу. Чељуст разјапила грдно нбмилосрђа je хала. Грехова толко je да и пакла зајазују зјала. 690 Свакога нёва./ьалства и зла ти се наби страхота. Душа ти цвили и мраз ти обухвата срце и слота, Гледајућ покор и страшну очекујућ казну за све то. И она изостати неће, ко ни за пролећем лето. Сејано зло се у добро изродити никада неће. Нити на коприви може процвётати мирисно цвеће. Вечите правде закон и овде распростире владу: Награду сваки прима по заслузи и по раду. Никоме судба дела својега ту не опрашта; Сав народ мора ове грехове скупа да пашта: Jep сав са овим својим главарима грешаше сложно. Главу од трупа није одвојити бёз смрти можно. Цело je грешно тело, jep стомак и трбух ти није Прохтеван мање од ока и страсти Адамове Змије. „За то ти народ мора сужњем и робом да буде, И неће бити ни једне Српске ти земљице груде, Да je не покваси крв и суза, и док се не cnèpy Предана греси, потомцн ропство у награду беру. „Али he, народ и црква искупити грешника чете. Народа с}'за и крв и црквине молитве свете 710 Вечном ће најпосле оцу приблйжити сени оне, Земља и народ jep их својим проклётством не гоне. Једино родптељ твој и она паклёнита жена Лица Госпбдња за вечна видети неће времёна. „Са'знав и чувши ово сад ти je чисто и јасно, Да ти je мука узалуд и да ей се кренуо касно, Противу судбе и клетве таквог се грешника бранит'. Те душе покој само потпуннје тиме саранит’.“ Бескрајни стеже јад у грудима срце јунаку, Страшни обузеше боли му његову душу јаку, 720 Кад српске славе таки мораде знати, свршётак, И срамнн он да мора чинити ту изузётак.

186

Косово X. Да.ъе НЕВОЉЕ.