Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Немо, без речи једне укбчена погледа тупа, Који му јасно каже, како je пресуда скупа, Гледа у судију страшног и пита га, ма и без гласа: ..Дакле je пропало све и навек без наде и спаса?“ Мисо разумеде ову мйслй одгаталац стари. Па узе реч и нове поче распрёдатн ствари; „Пропало није све, но пропашће текар, Марко, И дуто нојцу неће разагнатн сунашде јарко. 730 Срб he се расути светом и служиће туђина худо, ГЬегова крв he се лити за туђу све славу лудо, ГЬегова дела славна, јунаштва без мане и nere, Само he јаче притёзат’ ропства му јарам и стеге. Вола, што добро вуче и оре за тројицу снагом Господар никад из јарма вољом не пушта драгом, Него га боље веже и уже му чврстије стеже, 1 Како безбрижније увек за скупи имётак да леже“. Затим му показа беде и невоље све неизбрбјне, ' Koje he доћи после крваве Косовске војне. 740 Ропство и срам и децу како ce janHnâpe, И српске кћери како крвопији свом измећаре, Хареме пунећи док су младе и анђелска лика, / А када прелестним телом гнуснога разблудника Више задовољит нису кадре; одбйчене тада Као но робиње свака ниже од скотије пада. Hecpeha , општа и пропаст, проклётство, чамотиња гњила, И црна смрт нада све рашйрила чађава крила. Главари једни гину, а ко je од слабије грађе Исламу клаlьа, спаса бедноме жийу да нађе. 750 Други залутали народ са огњишта светога дижу: Од брзе пропасти бежећ, слепо га воде у ближу. За њима плаче земља, и светиња пустота дома Клетвом им прати стопе и казной са небеса грома. Све то да гледа Марко мораде сад и да слуша ; Силно му процвиле душа и он се на ужасе гнуша. И добри судац, смотрив му паклене муке и јаде, Овако зборити даље уцвељеном витезу стаде; „Весело, весело борче и разбери набране веђе! Беде и невоље ено све су ти мање и ређс. 760

187

Косово X. Даље невоље и патњег