Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Погледај амо, ено и друга се прилика јавља, Прилика златне слободе, радости, cpehe и слав.ъа. Дошо je беди крај и Србин ти стресава смело Ропство и јарам и диже главу и смеоно чело. Сад пред будућности завесу одведе витеза тајну: Крајичак један диже и показа прилику сјајну : Зраци на уранку супца, где су позлатили мило Кршеве Црне Горе, српскога грба огњило. ,И докле други народ бега. са дома и лута Ко без пастйра стадо: с овога слободна кута 770 Још неугашен зрачак слободе прича о слави Старик времена и синци његови, силни лави, Грудима својим турску бујицу нёзаустйвну Сломите, која кршни Балкан и Угарску равну Поплави ништећи све. И ширећи ислама вале, Помамна разби се ту о кршеве земљице мале. Охрабрен Марко надом не може да с’ наужйва Лепоте оне, па гледа, шта се све даље збива. - ■ ■ ••• Докле на другоме крају пробуђен народ виде, Како са победой иде у бој и окове скиде, 780 Угледа Црнога Ђорђа и Милоша Србије творца. Разведри с’ лице у Марка старог јунака и борца, Када обновлено виде опь mirre Србина тужна, И господарем својим јучерашњег невољног сужња. Дивно je сунце што rpeje Србина кућицу нову. Али му ипак радост велику квари ову Густи и црни облак, што му од очију скрива Босну, Метохију и он не виде тамо шта бива, А преко света му тама и Маћедбнију мрачи ; За то и запита брзо судију: „шта то значи?“ 79Ö Усуд разумеде бригу, што изрече речи ове, Па му загонетио али јасно ко дан отпбве. „То значи, да су се кола заглйбила негде у блато, А газда, место да би рукама својски хват’о, Викнув на чељад, сложно да запне на чистац изаћи: Изгледа, неће л’ се сусед ил својта из далека наћи, Опаку работу да му исправи, помоћи скупе. Сечива паметни оштре, када са рада отупе. -г—-

188

Косово X. Будућност. Ослобођење.