Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Ko ce за памећу туђом и помоћу често осврће: Мучно се с места миче и пође ли, одмах посрће. 1 ’ 800 Рече то Усуд и строго чело и обрве набра. Л еден а неизвесност у срце погоди рабра. И готов би да посла несвршена оданде бега, Али и Усуд озим речима задржа њега: „Утеха твоја ипак потпуна мора бита. Внше тн, храброме, нећу тајне будућности крити: Гледај и вид и К И витез, к’о да га сунце грану, Угледа како делом слободном Српству свану. И виде како се нова кућа дозиђује, ствара: С једнога мора до другог се обнови слава стара. 810 "„А сад je време да дођеш тамо одакле си дош’о. Ал’ и то знај; одавде нико још није пош’о, А да му не буде дато све што год зна да зажёли. Ишти шта хоћеш дакле“ такому Усуд вели. „Подвиге муке и труде подёлио са мноме све си, Награде сваке могуће и вредан и заслужан јеси. Ишти шта хоНеш од мене, пре него кренеш дома, Судбине отац неће милошћу бити сирбма’.“ Јетко и прекорно Марко Усуду на то отпбве: „Зашто ме судбе отац обдарити милошћу зове, §2O Када ми није кадар судбйну измёнити злобну, Него ме сверено гони роббвати закону кобну, Коме je роб и сам кроз векове толике дуге? Милости не треба мени ни веће, ни боље, ни друге, До оне, да ми клету сломијеш судбе вољу, И да ме пустиш за Српство пасти на Косову пољу. Ако си дужан милост некакву мени дати; Такву ми дај, и тебе која he муке стати." „Дужан сам милости дати али и вечнога суда Штовати би постала кућа луда 830 Цела васйона, кад би сваки по ћуди и во.ъи Себе прогласио, да je од свих памётни}и, бољи Ти као Марко, као краља Вукашина чедо, Никада битке ни поља Косова не би углед’о. Али у другоме лику, друге и душе и тела, Имати можеш у боју славноме својега дела.

189

Косово X. Награда.