Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

To hy ти дати; и нико раван ти неће бнти, Реку he турске крви саб.ъа и копље ти лиги, Страх ћеш и ужас бити за Турке, за душмане своје. Жељени дарак прими ево из руке моје.“ 840 Рече и ту га таче по лицу, и истога часа Двоножац са свим други онде пред њиме се стаса, Друго и лице и чело и васколка дивовска снага. А да му нова судба будс за невољу драга, Усуд му пружи боцу Трусовине чаробне воде, У коју сваки јад и туга у заборав оде: „Када се умијеш њоме и напијеш једном у веку, Сваки ти прошлости спомен капљице њене пресёку.“ Тако и с Марком би, и он као понова рођен, Прошлих и јада и мука постаде сад ослоббђен. 850 Дивовске снаге и стаса и срца од камена тврђа: Доби и име ново сада, Злопоглеђа Срђа. И одмах хтеде да тражи Лазара честита кнеза, О кости кошье да тупи и сабљу оштрога реза. Још и то рече Усуд витезу: „Када у боју Дођеш на Ситницу, снагу разхладити уморну своју, И водой жеђ јуначку када угасиш, тада Мађија ова нека с тебе у неповрат пада. Нити ћеш знати шта je с тобом на Косову било : Најмање да си био Лазару десно крило. 860 А добри јунак Срђа, чију ти слику дадо’, Остаће дома да гледа поље и бело стадо. Нити he ико, док je света и века знати, Да сам ти смео име и његову прилику дати. Једино певач, кој ти славно дела узбуде, Певаће о том, да се мало и велико чуде.“ Рече и опет му гутљај Трусовине преслатке даде, Па га на жића светлост испраћат’ најпосле стаде. Ту се и Шарац обре, и чаробне силне брзнне, Стиже до Усуда царства светбделне тавне врзйне. 870 Усуд га испрати câM и стигнув до граница своји, Показа витезу цина, кота се и он боји. Беше то Дукљанин царе, свињске и главе и зуба, Ушију козјих и тела рутава, мириса груба. Гонилац свете цркве у облику људскога створа

190

Косово xi. Срђа Злопоглеђа.