Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

ЈЕДАНАЕСТА ПЕСМА

Бајазит излази Војсавн на мегдан. Кад би побеђен, његово друштво учини превару и навали на Војсаву, да je зароби, но н>у другарице сиасу. Омер ипак зароби Војсаву са целом дружином, али јој одмах враћа слободу. Кад му Бајазит због тога пош.ъе гајтан он се врати натраг Војсави и преда joj се да са њом војује на Турке. Дотле Драгојла омета и да.ъе Мусића на путу и нуди му се за штитоношу.

Дошавши Косову чу за Омера големе јаде С Војсавом Бајазит плахи и корити осорно стаде Младог јунака, што мора са недаће зле да црвени, И да се стиди према једној сукњбноши жени. Али у исти се мах та ратница чини и њему Веома чудна и дрека а да би веров’о свему. Заиста пре he то бити вила из облака бела, Небесна прилика нека причињива лица и тела. Знаде он добро да вила помагати ђауру воли, И људска снага да никад нё може њој да одблн. Али заношљив увек и страстан за женском лепотом, Презре опасност и само мисли и сања ò том, Како he дивној девбјци згледати лица и стаса. Па када Омер ердит с лоша на мегдану гласа, Одасла своје људе да ратницу храбру потраже, Да на мегдану часну с њиме јунаштво докаже: Бајазит рече, да he на мегдан изаћи ђаурци Уместо њега, да позна, ко су Осмналије Турци. Али док Турци траже, да л’ трага од ратнице има, Она се спремна за бој и сама показује гьима.