Kosovo : epopeja o boju na Kosovom polju

Па када зачу, да млади Турчин за живот не мари, Који му поклони и да милошћу неће да ћари, Него да тражи борбу сада на самрт и живот, Тешко јој би да му мора она да саделье кивот. Пристаде ипак на мегдан на који je витешки гони; Одреди час и .место где ће се тући они; А да узалудне не би ни ратнице седеле гьене, Рече, да собой друга дванаест узданих крене. Од лене и за бој спремне јунакиње добив те гласе Бајазит узе одело и оружје Омера на се, 30 НЬегов и оклоп и шлем и спустивши визир на чело Оде брзбплета мегдан поделити дрско и смело. Али по поруци дуре дванаест друга не води. Уместо дванаест за њим војска попрйлична ходи, Са којом када дође за мегдан одређену месту, Сву je сем дванаест сакри у густу граббвиту чёсту. Док се и Војсава јави са четицом својом из луга, И на пољани нађе Турчина с дванаест друга. Омер из далека гледа, шта he од храбрене бити, И једва могаде ћутат’ и превару нечасну крити. 40 Војсава ништа не слути, каква јој спремљена замка, Да je на вихар бесни једна избачена сламка. Не зна да царевић плахи њојзи о пропасти ради, Да оно прёд њом није јеничар њезин млади. Безбрижна, дивна и мила стоји на боришту дева, Као да није дошла на мегдану крвцу да лева, Као да неће оружјем онде во}ёвати млада, Beh да се само лепбтом и диком победити нада. Заиста нё беше другша него из облака вила, Koja je само ради обмане сакрила крила, 50 Ман> ако то joj нису златне расплётене власи, А очи стрела којом живот јунацима гаси. Ласта бедевија снаге вижяе и немирна срца Игра се под њом и лаким се скоком на остргу врца. На то јунакињи лахор залёлу}а перје и кике, Да се мегданџија збуни сјајем од вилинске слике. Сводни се панцир над лепим грудима тихо повија На сваки душе јој.дах, и алкида алкицу нија, Те одсев бајни гађа Турчина у срце право, КОСОВО 13

193

Косово XI. Б.ЛЈЛЗИТ изазива Војсаву.