Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

менити, или се иначе њима дира у суштину њихову, потребан је пристанак апсолутне“ већине. задругара. За правне послове односно непокретних добара, потребна је и потврда »туторствене области«, ако у задрузи има лица под туторством или старалаштвом. О приговорима. појединих задругара решава општинско поглаварство уз право жалбе (»утока«) на котареку област.

3. Отуђивање, задуживање ои оврхе: 58 11—18. а) Задруга има право отуђити (»одсвојити«) поједине | делове задружнога селишта само уз потврду котарске области, да се тим не крњи минимум (најмања измјера«) задружнога земљишнога поседа који минимум закон утврђује. Ово не важи, разуме се, за експропријацију, | »развластбу« (М.· СОмрекаг). Али, према решењу Краљевске Земаљске Владе од 14/12 1899: »Од задружнога селишта испод најмање измјере може задруга одсвојити поједине честице онда када је у исто вриеме мјесто одсвојенога. стекла друго земљиште, којим првобитни свој посјед подпуно надомјешта«. Ово вреди и за случај размене (»замјене«). 6) 5:12 садржи услове под којима се може и »најмања измјера земљишта« у целини продати (за шта је потребан једногласан закључак свих задругара и дозвола котарске области), разменити или оптеретити. (В. овде и Банску Наредбу 33 :извршење Закона од 1889.) в) 5 13 говори о принудној наплати (оврха) из »најмање измјере« задружних – непокретности (на пр. наплата пореза и других јавних дажбина и наплата трошкова и оштете која проистиче из кажњивих дела). г)

14: по правилу, приватна потраживања не могу се наплаћивати из »најмање измјере« задружнога земљишта. Али »ако тражбина оврховодитељева без камата и трошкова надмашује двоструки износ чистота, катастралнога дохотка, може он одмах затражити оврху продајом земљишта, у најмањој измјери« (5 14, одељ. 1). Иначе поверилац у погледу. најмање измјере има само право секвестрације поседа, а продаји најмање измјере у овом случају може се приступити само онда када поверилац ни после 2 тодине није измирен из прихода секвестриранога JIOбра. За време трајања. секвестра остају члановима задруге Ha бесплатно | уживање све, зграде, двориште и поткућнина (8 15). д) 5 17, измењен и допуњен 5 2 Закона, од 30/4 1902, прописује да задругар може иступити из задруге »одпремнином«, ако на то пристану сви задругари с правом гласа. Отпремнина се може састојати било у покретним било у непокретним стварима. Да су сви, у погледу отпремнине, услови закона испуњени потврђује котарска област. e) S 18 одређује величину ~ »најмање измјере« – задружнога земљишта, испод које се задружно имање може само условно оту-

иметак,

ВАДРУЖНО ПРАВО ХРВАТСКО

ђити или оптеретити, а никако цепати. У 5 35 наведена измјера вреди само Ba. задруге од 9—6 душа, »дочим се за сваких 6 душа више иста измјера прирачунати мора«. За деобу задруге важи 5 35 Закона од 1889, према коме се деоба не може допустити, ако ва сваку деобну грану није осигурана најмања измјера од 3 односно 4, 6 или 8 јутара.

4. Задружни кућни рачуни: 5 19 ставља

кућном тосподару у дужност да задрузи

полаже за сваку годину рачун. За случај неизвршења, односно и поводом самога. извршења ове дужности, предвиђено је и евентуално учешће власти.

5. Посебна привреда ·задругара; 588. 90 · и 21. а) 5 20 поставља правило, да све оно што стече било кућни господар било који члан задруге јесте задружно добро. 6) Али може у задрузи један члан имати и своје посебно добро, које се назива »осебуњак« (српска особина). Задругар има да докаже да је извесно добро његов осебуњак. 521, који поставља правило: да је сваки члан задруге дужан радити по наредби кућног господара »на пробитак и корист гадруге«, вели даље да један задругар, без“ повреде ове своје дужности, а дозволом куће господара, може радити и за себе сама, и онда је оно што прибави његова. својина којом може слободно Фрасполагати. Мираз жене сачињава посебни њеног мужа (Реш. Краљ. Зем. Владе, 1900). в) Зато што сваки задруга, по правилу, ради за задругу и њој тече, има он право на издржавање из задруге. Задруга је дужна своје чланове издржавати и правни послови, склопљени између задруге и појединог њеног члана а који се противе овој законској установи, јесу ништавни (Реш. Краљ. Зем. Владе, 1895).

6. Кућни запт и задружне размирице: 55 22—28. а) 8 22 садржи одредбе о дужности поштовања и покорности задругара. према господару куће и о дужности господара куће да се стара о свима укућанима. 6) Према 8 23, о употреби прихода задруге који претекне концем године решава задруга већином гласова. в) 5 94 говори о дисциплинској власти старешине и општине према непокорним и непослушним кућанима. т) 8 25 нормира право задругара да се обрати жалбом општинској власти против кућнога господара који не би вршио никако или не би вршио правилно своје старешинске дужности. Општинска власт може овде поступати и по својој сопственој иницијативи. Ако опомена. остане без успеха, општина може старешину разрешити дужности куће господара, а према околностима и казнити. д) 5 926 одређује казну којом општина. може казнити прекршење кућнога запта. (то је затвор у општинској кући од 12 часова до 8. дана, који се може претворити и у присилни рад у корист општине). Против решења општине постоји право жалбе на котарску област чија је одлука

= 187 +