Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАДРУЖНО ПРАВО ХРВАТСКО

дефинитивна и извршна (али може бити поврат у »пријашње стање ради нових доказала«). е) 5 28 одређује начин решавања задружних размирица (надлежно је општинско поглаварство и котарска 006ласт). :

Поглавље Ш, Диоба задруге.

1. Активно право деобе: 8 29. Оваки пунолетни мушки и женски члан задруге чији представник не живи или је шрестао бити чланом задруге (58 50, 51 и 59) има право да тражи деобу задруге. Штитници и скрбници могу за своје штићенике и скрбнике тражити деобу уз пристанак надтуторствене области. Као што видимо, и хрватска задруга је дељива као и српска, облик својине, код ове као и код српске задруге, није колективан. Ипак, између ове две задруге постоји та разлика што српска задруга није (бар по нама) правно лице, док се, махом, узима, у хрватској правној књижевности, да хрватска задруга има тај карактер.

2. Деоба задружнога поседа у некадањем грађанском подручју: 8 30. Овај пропис односи се на задруге у провинцијалу и поставља правило да, ако се задругари не сложе друкчије о начину деобе, сва непокретна добра задруге деле се међу све чланове задруге по лозама чији су представници били у животу 1/1 1837. (Година 1837" узета. је овде за полазну тачку. стога, што је тек 1836 признато било подложницима, па дакле, и задругама наследно право ужитка »урбарскога селишта«). Жена туби право као представница лозе, кад се у задрузи уда за задругара. Мушки задругар који је примљен у задругу добија део који је уговорен при пријаму, иначе и он добија једнак део са сваком ловом која је постојала у времену када је примљен у задругу (односно, ако ово последње не може да се утврди, онда му припада раван део са сваком лозом »постојећом у вриеме диобе«). Код деоба задруга не води се рачуна о томе, да ли је дотична непокретност »старинска« или »прикупљена« (Реш. Краљ. Зем. Владе).

3. Џрава удовица и »домазета« у шподручју старога провинцијала: 5 31. Удова без деце која је удајом дошла у задругу има право на уживање задружне имаовине као и остали задругари, а при деоби на четвртину дела шпокојнога јој мужа. Пропис четвртога одељка шп fine S-a 31 говори о томе како ће се поступати са прижењеником (домазетом) без деце, ако посебним уговором није што друго уговорено. 4. Деобе задружнога поседа у крајишком подручју: 58 32. Деоба се врши по главама, т. ј. по броју мушких и женских чланова у задрузи, у времену када. је затражена деоба. Чланови задруге који не припадају ни једној ужој обитељској вези имају бити примљени од једне од деобних странака. Ово стога — као и код удова без деце и домазета — што се овим

лицима не може уступати једнако представниковом обитељи«.

5. Диоба покретнина: 8 33. За разлику од непокретности које се деле по лозама, без обзира на број тлава у свакој лози, покретне ствари деле се међу члановима задруге на једнаке делове; чланови испод, 16 година добијају половину дела. Али покретнине се при деоби не деле на поједине особе већ се додељују дотичној лози којој поједина особа припада, по броју душа, које се у њој налазе (Реш. Краљ. Жуп. Области у Загребу, 1892). При деоби покретних ствари не гледа се на то да ли су оне старина или принов.

6. Исплата делова женским члановима: 5 34. Задруга може део који припада женском члану намирити или у натури или у готову.

7. Најмања измјера задружнога земљишта: 5 35 одређује, као најмању измјеру, три јутра за Приморје а 4—8 јутара за остале области, према жупанијама. (В. овде и 5 3 Зак. од 30/4 1909.)

8. Грунтовни распис задруге: 5. 36. По извршеној деоби имају се делови непокретних добара који су припали појединим странкама уписати у »властовницу земљиштника« на име задруге, ако на новооснованом поседу | остаје заједница од више обитељи или од више особа од којих свака представља по једну обитељ или од. обојих. Закон од 30/4 1902 предвиђа да делови некретнина које деобом добије само једна обитељ могу бити уписани у грунтовници на представника као самовласника, ако на то пристану сви чланови његове обитељи. — 5 37 нормира исправку грунтовнице и упис задруге као власника уреда ради а на захтев странке.

Поглавље ТУ. Диобни поступак.

1. Пристанак задругара, односно _дДозвола жупанискога управнога одбора: 8 38. Да би могло. бити деобе задруге, потребно је: а) да је испуњен законски вахтев односно најмање измјере селишта за сваку деобну странку (8 35) и 6) да је за деобу гласало више од половине задругара с правом гласа (»надполовична већина«). »Ако су гласови тразполовљени,

лима се задруга. раздијелити« (8 38, одељ. 2).

Жупаниске области имају право допустити деобу и на захтев мањине, ако постоје важни разлози за то (5 7 Зак. од 30/4 1902). Деобе не може бити на тражење. само једног члана задруге.

2. Диобни поступак пред општинским поглаварством: 8 39. Молба за деобу подноси се општинском поглаварству које, пошто се саслушањем свих _ задругара увери да су услови прописани 58 35 и 38, испуњени, покушава нагоду странака. Нагоду, ако је до ње дошло »приволом свих овлаштеника« · потврђује ~ котарска. област, која, такође, решава и у случају, ако нису били испуњени законски услови,

— 8 —

»овлаштење ·