Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

за деобу или није дошло до нагоде. (В. и 5 40.) 1

3. Испитивање нагоде од стране котар-

ске области: 5 40. Овде се побраја све шта, котарска област има да извиди и утврди пре, него што потврди деобну нагоду. Навешћемо само НЕ с) (Да ли је свакој диобној странци припала најмања измјера, прописана законом«) и а) (»Да ли су код раздиобе и парцелације одржана, начела — народно-господарствена, а код

зграда прописи тредарствени«). Једно те-·

шење Краљевске Земаљске Владе (од 14/7 1898) нормира да је управна власт »позвана и дужна и послије грунтовнога. расписа конституирати за поједине диелове пређашњих сузадругара-диелбеника потребите служности, ако их је у диобном листу пропустила установити ...«, додајући да је за то »цивилни судац« ненадлежан. У овом смислу је и Решење Краљевеског СОтола Седморице од 10/2 1899, бр. 279. -

4. Инструирање деобне расправе: 5 41: Ако не дође до нагоде, има котарска област инструирати 'деобну расправу и на темељу њеном изрећи одлуку.

5. Оастављање делова: 589 42—44. Котарска област има, при установљивању делова, да мотри на то да поједини делови буду што више »у савезу«. »Мјернике«, ако они буду нужни за деобу, изабраће задругари, а у случају да се ови о томе не сложе, одредиће их повереник Краљевске Земаљске Владе (8 6, одељ. 2. Зак. од 30/4 1909).

6. Укњижени дугови: 5 45. Ако задруга има укњижених дугова, ваља дотичне повериоце обавестити о деоби и саслушати их 0 том, како желе да им се дуг осигура или исплати. Хипотекарни повериоци имају право жалбе против нагоде о деоби на вишу котарску власт, ако је, у погледу њих, повређен пропис 58 45. (То право немају обични, хирограферни, повериоци: Реш. Краљ. Зем. Владе, 1899.)

7. Малолетници и скрбљеници: 5 46. Ако у задрузи има правно неспособних чланова, то котарска област, пре него што изрекне одлуку, доставља деобну ~ расправу надлежној туторској или старалачкој области на мишљење, 84, које, међутим, котарска област није везана при решавању о деоби. Одлуку доставља туторској или старалачкој области.

8. Молбени течај: 5. 47. Против одлуке котарске области о деоби задруге имала је незадовољна странка шраво жалбе на жупанијску област и, у трећој инстанцији, на одељење за. унутрашње послове Краљ. Земаљске Владе. Установе овога параграфа и 8 7. Задр. Новеле (30/4 1902) промењене су чл. 2. Закона од 926/4 1999 o Општој Управи 'и чл. 18 Закона од 5/9 1922 о Државном Савету и Управним (Судовима (Др. JI Тончић). Отуда се поменути прописи Закона о задругама имају

ЗАДРУЖНО ПРАВО ХРВАТСКО

довести у склад са наведеним законима, из области административнога права. 9. Деобне трошкове (8 48) плаћају

_ деобне странке по размери делова који

су им додељени. | ; 10. Физичка шредаја. Грунтовни и порески распис: 5 49. Шошто деобна одлука. постане извршном, котарска област има да упути општинско поглаварство, да поједине делове преда странкама у физички посед и у непокретним деловима постави међе, да затим састави и предложи котарској области записник о овој предаји. Котарска област, после овога, даје деобу спровести код грунтовнице и пореске. области. : O: Поглавље У. Истуш из задруге (88 50—54). 1. Случајеви иступа: 50. Појединци престају бити чланови задруге: а) када се задруге одрекну; 6) када се законито искључе из задруге; в) кад се мушка гла-

ва ожени из задруге (т. ј. оде, женидбом,

из задруге): г) кад се женска глава уда из задруге. ;

2. Свештеници, официри (»частници«), чиновници, трговци и т. д. По 8 51 задругари који ово постану губе својство правих чланова задруге. По, 8 52 Ђаци, научници и војници важе као прави чланови задруге, док год не ступе у који, у S 51 предвиђени, однос или не настане случај из 5-а 53.

3. 53: Задругар се може одрећи задруге: шизречно (ако своју вољу изјави пред општинским поглаварством); прећутно ·(»муче«), ако је по навршеној пунолетности, неовлашћено одсутан из за друге 5 година. · ?

4. Опрема, (мираз). 5:54 одређује да девојци приликом удаје припада уобичајена опрема. -

ШПоглавље МЈ. Разлаз задруге (8 55).

5 55 замењен је 8 5 Закона од 30/4

1902. По томе пропису, када на задруже-

ном селишту преостане само једна поредица (обитељ), или само једна особа, било услед деобе, било зато што су остали задругари помрли, управне области су дужне, на захтев представника породице односно последњега члана, по службеној дужности одредити да се у грунтовници брише својство задруге. Као самовласник уписује се тада представник породице (ако на то пристану сви чланови породице с правом гласа), односно последњи члан задруге, ако је представник, а у случају да последњи члан задруге не буде тражио за, живота разлаз задруге, после Његове смрти ваља, по службеној дужно сти, брисати у грунтовници својство задруге и уписати га као самовласника. Ако пак овај последњи члан није представник, припада му уживање задружне имаовине, а, после његове смрти, брише се — по службеној дужности — својство задруге и уписује у грунтовницу последњи представник. као сопственик. По Х. 3. Ш., према 'томе, за постојање задруге

= TOO —