Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАДРУЖНО ПРАВО ХРВАТСКО

не само да није потребно две или више ужих породица, већ ове може бити и онда. ако је она спала само на једно лице, јер се тек после емрти тога последњега лица може, по службеној дужности, у грунтовници брисати својство задруге. Задружни однос постоји овде даље и :између оца и синова, пошто се непокретности једне породице не могу увести У трунтовницу на име представника њенота, т. ]ј. оца, и тако избрисати својство задруге, ако на то не пристану његови · синови. Редовном деобном поступку нема места међу члановима једне исте породице, али деобе може бити између оца и сина, ако отац на то пристане, под условом да нагода о раздеоби целокупне задружне имаовине и начину намирења задружних укњижених дугова пред влашћу потпуно успе (Реш. Краљ. Зем. Владе, 1899). :

Поглавље УП. Потајне деобе (88 56—58).

1. Проведба потајне деобе. Деобе које су, пре ступања на снагу Закона од 1889, без дозволе и знања власти спроведене, има котарска област да спроведе по фактичком стању поседа, не осврћући се на најмању измјеру селишта. Али у извесним случајевима (на пр. ако незадовољна странка докаже, да јој је том деобом нанесено насиље и да је против деобе затражила пред влашћу законити лек), има се потајна деоба најпре да исправи па тек после да се потврди (8 56).

2. Нераздељене честице: 5 57. Ако котарска област при спровођењу momajHe деобе наиђе на такве честице (делове задружнога земљишта) које фактички нису подељене, уписаће те честице у грунтовницу као нераздељене и као »сувластничTBO диобника«, уколико странке не би захтевале и њихову раздеобу. За накнадну деобу тих честица надлежне су управне власти и »након трунтовне проведбе потајне диобе«.

3. Незаконите потајне деобе, по 5 58, то су оне деобе које су спроведене самовласно од странака после ступања на снагу Закона од. 1889: на њих се не односе шрописин 88 56 и 57. (Основа закона о комасацији ' земљишта, изгласана у Сабору Хрватске, Олавоније и Далмације, 8 4 наређује грунтовно спровођење и оних потајних деоба које су спроведене после 1/1 1890, као и отуђења задружних непокретних добара којима се дира у; законом установљену, најмању измјеру задружнота земљишнога поседа, — 'под условом да су те деобе односно отуђења била, пре састављене комасационе · основе: Др. JI. Тончић.)

Поглавље УШ,. Племићске задруге (859).

Овај пропис поставља најпре, у свом првом одељку, правило: да се Закон 0 Задругама има применити и на племићске задруге, али у даљим одељцима одступа, и то у великој мери, од начела 3а-

дружних. а) Код деобе непокретности ових

задруга, закон разликује старинску (до-·

националну) задружну имаовину, која се дели по лозама, и прикупљене земље, које се деле по оном размеру, како гласе односне исправе (фасије). Наслеђене земље — а то су »они осебуњци, што их непрепорно посједују поједине лозе, а ове не могу доказати свој наслов стечења (Шијиз асаштепс или су их наследиле од својих правних предака« — деле се међу члановима лозе по установама ХШ Поглавља 0. Г. 3. (8 59 Зак. од 1889 и 5 60. Шроведбене Наредбе од 16/12 1889). 6) Сва покретна – имаовина дели се по лозама. в) Женска глава не губи права представнице лозе, када се уда у задрузи за задругара или се уда из задруге. г) Мушкарац не губи право на задружну имаовину кад се ожени из задруге (т. ј]. женидбом оде из задруге). д) Удове и домазети имају, у племићеким задругама, повлашћени положај с погледом на сељачку задругу. Ђ) Делове који припадају женским члановима може задруга измирити у готову (уз урачунавање онога што јој је задруга дала у име мираза). ж) Девојкама даје »пир« цела задруга, мираз (опрему) у првом реду родитељи, а ако су они умрли, нижа родбина, односно задруга.

Поглавље 1Х. Прелазне и проведбене установе (88 60—64).

Од њих ћемо напоменути само ове две: а) 8 61, одељак шрви: »Бан ће одредити наредбом, када ће овај закон ступити у криепост«. (Тај дан је, по ПШроведбеној Наредби, био H/I 1890.) 6) S 64: »Проведба овота Закона поверава се бану« То је Бан учинио својом ШПроведбеном Наредбом од 16/12 1889: она има 61 параграф. (8. и »Наредбу Ср. Хрв. Олав. Далм. Земаљске Владе од 28/3 1890, којом се издаје множитбени кључ за установљивање вриједности задружних плодних земаља«с: ова Наредба допуњена је Наредбом Покрајинске Управе за Хрватску и (Олавонију од 16/9 1924. "Треба затим имати у виду Наредбе Краљ. Земаљске Владе за спровођење ~ потајних деоба, за мернике и земљомере код уређивања задружних односа. Исто тако, Закон од 30/4.1902, којим је измењен и допуњен Закон од 1889, примењен je Банском Наредбом од 23/5 1902.)

(Сматрамо за дужност да, и овом приликом, захвалимо г. Др. Драг. 'Тончићу, банском саветнику у пенсији, Загреб, на његовим напоменама о Хрват. Задр. Праву којима смо се, при изради овога свога чланка о томе Шраву, користили. Исто тако, биле су нам од помоћи и његове збирке одлука, поглавито судских, доле, у књижевном прегледу, означене, HB којих смо у овај рад унели, местимице, цитате.)

Литература: 1. Кикиђеумје, Iura regni Сгоанае, Dalmatiae et З5јауошае (1862); Вежић, Урбар хрватско-славонски; Ф. Врбанић, Рад хрватскога законодавства на пољу управе од године 1861 до најнови-

— 790 —