Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

јег времена (издање Југославенске Академије): А. Рушнов, чланци о: задрузи у Мјесечнику, 1881 и 1882 и расправа: Диоба племићких задруга (Обћинар, 1887); Ф. Спевец, О јуристичкој нарави задруге (Мјесечник, '1884), Основа задружнога закона (Мјесечник, 1888), Незаконито диете у задрузи (Мјесечних, 1881), Опоружа задругара (Мјесечник, 1881), Шриженик у. задрузи (Мјесечник, 1881), Задруга и »сполек« ческога права. (Мјесечник, 1884); Милорад витез Цуцулић, Студија о задружном закону (Мјесечник, 1884), Закон о задругама (Обћинар, 1889), Племићке задруге (Обћинар, 1888); J. Лихтенберг, Прилог тумачењу закона о задругама (Мјесечник, 1894): Ж. Миладиновић, О примању дуга задружног члана од стране задруге (Мјесечник, 1894); Криж, Честимична продаја задружнога посједа (Мјесечник, 1894); Ф. Пилељић, Најмања измјера задружнога посиеда по 85 11, 12 и 18 зак. о задругама (Обћинар, 1892); Милан Смрекар, Закон о задругах, Овршно излучење по 8 31 зак. од 14 травња 1880 о задр.; П. ШПетај, О овршном излучењу диела којега задругара (Мјесечник, 1887); Д. Тончић, Закон од 9 свибња 1889 о задругама и Закон од 30 травња 1902 о промјени односно надопуњењу неких установа закона од 9 свибња 1889 о задр. (1902), Диобни поступак пред обћинским _ поглаварством (Обћинар, 1901), Шлемићке задруге (Мјесечник, 1923), Врховне Управне и Судске Рјешидбе к Закону од9/5 1889 о Задругама и Задружној Новели од 30/4 1902 (1995); И. (Строхал, Развитак | задружног права у Хрватској и Славонији (Мјесечник, 1904/1908), 00 штампано, Задруге у Јужних (Словјена (Гласник Земаљскога Музеја у Ђосни и Херцеговини, 21, 1909), О узроцима појави задруге (Мјесечник, 1903); B. Кришковић, Хрватско право кућних задруга (издање поводом хиљадугодишњице крунисања ~ хрватског краља Томислава, 1995): J. Kostinek, Die k, k. Militargrenze, ihre Organisation u, Verfassung; Vaniček, Spezialčeschichte der Militargrenze (1875), Ж. Перић.

ЗАДУЖБИНА НИКОЛЕ ЧУПИЋА основана, је 1874, по завештању Н, Чупића од 1870. Нарочити одбор стара се о фонду и издањима, књига. Прва књига из 3. Н. Ч. била. је Годишњица, ] (1877), која је Доцније редовно излазила, једанпут годишње. пате Едо, је издала, сем Годишњице, и тридесет различитих књига. Садањи претседник. Одбора је Др. Тихомир Р. ЂорђеBHH, професор Университета, а секретар и блатај ник Урош ШЏонић, управник Университетске Библиотеке. Целокупна имовина 3. Н. Ч. износи 96.158 Динара. Новац се налази код Хипотекарне Банке у Београду. И И

ЗАДУШНИЦЕ. ВБ. Култ мртвих, ЗАЈАС. BH. Кичевско.

тво у Осеку. Основано је 1874.

ЗАЈЦ

ЗАЈЕДНИЦА, хрватско учитељско друш-

– 7 ЗАЈЕДНИЦА ДОМА И ШКОЛЕ, културно-просветно друштво у Београду. Основано је јануара. 1921, иницијативом Мирка Поповића, директора П београдске гимназије Циљ је“ друштва: појачавање везе БЕГ а куће и школе, између наставника, родитеља 'и деце; међусобно обавештавање поводом васпитања деце; развијање љубави међу ученицима. 1925 3. је имала своју књижницу, биоскоп и“ купатило на Дунаву. · BD. M.

ЗАЈЕЦ ИВАН, вајар (1869). Учио је код свота оца Франца, занатлиску школу и Академију у Бечу. Радио је око 1900 у Љубљани, 1905—1906 у Паризу. 1907 био је у Америци, а за време рата у Италији. Сада живи у Љубљани. — 3. ради статуе и скупине у бронзи, камену, иловачи и гипсу. Од њега има много црквених традова, споменика и малих скупина идилског, алегориског, и у последње доба ос0бито митолошког садржаја. Главна су му дела: Прешернов споменик у Љубљани (1902), Вегов. споменик у Моравчама (1906), Козаков сен (1906, у Народној галерији у Љубљани), Мајдичев маузолеум (са архитектуром) у Крању. Ф. (.

ЗАЈЕЧАР, варош у (Србији, на Црној Реци. Главно место 'Тимочке Области. Има 8.995 становника. Главно привредно и трговачко средиште целог Тимоковог слива. У рударском је крају. Седиште је жупана, команданта дивизије. Епархиско је седиште. Има гимназију, првостепени суд, пошту. Б.

ЗАЈЕЧАРСКА ЕПАРХИЈА. В. Тимочка епархија.

ЗАЈЕЧАРСКА ЗАДРУГА А. Д., Зајечар. Основана је 1885. Капитал је 1,0000.000 (10.000 акција по 100). Фондови 791.804, улози 5,922.568, повериоци 934.000, менице 1,437.740, дужници 5,596.512, добит 217.774 Дин. Дивиденда 20%. Шретседник Милутин Отанојевић. И.

ЗАЈЕЧАРСНА ТИМОЧНА БАНКА. Основана је 1906. Централа Зајечар. Капитал 1,250.000. Фондови 101.114, остале резерве 43.886, улози 2,223.865, повериоци 58.789, менице 2,172.619, зајмови на залоге 287.493,

дужници 428.590, роба“ 105.461, вредећи патири 43.048, добит 238.751 Дин. Дивиденда 25%. Претседник Јеврем А. Илић, директор Мил. П. Живановић.

H. G.

3AJLUI ИВАН, композитор и оснивач опере у Загребу (3/8 1832, Река — 16/12 1914, Загреб). Већ у шестој години 3. је концертирао на Реци, а у дванаестој ком поновао је прву оперу. Учио је на миланском консерваторију 1849—1855, где је извођена и његова опера Тиролезе, Био је неко време диригент позоришног оркестра

— 79] —