Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАКМАРДИ

на Реци, а 1862 преселио се у Беч, где су:

му даване прве оперете (Момци на брод, Лазарони, Боасиска вјештица). Био је један од најомиљенијих бечких оперетских композитора. 1869 преузео је управу Глазбеног Завода и позоришног оркестра у Загребу. Отворио је хрватску оперу, написао преко 1000 композиција и 29 опера и оперета, између којих су најпознатије: Никола Шубић Зрински, Бан ЈЛегет, Мислав, Твардовски, Лизинка и прања,

ЗАКМАРДИ ИВАН (Лактага ), протонотар хрватског краљевства и народни добротвор (почетак 17 века, Крижевци '95/4 1667, Бањска Бистрица). Учио је ћиташога у Загребу код језуита, а философију у Академији у Оломуцу, где је постао магистер философије. Вративши се у Хрватску постао је адвокат загребачке бискупије, а 1632 племићски судац {iudex пој ит) у крижевачкој жупанији. 1636 до 1644 био је бележник вараждинске жупаније, а 1636 постао је и жупаниски бележник Краљевства. У том је положају долазио често на сабор, у коме је знатно утицао на важна тадашња питања, а био је биран и у разне комисије за решавање народних потреба. 1640 изабрао га је хрватски сабор за врховног порезника Краљевства (ехаског ге), па је у том својству био и благајник Краљевства. На сабору 1641 изабран је у комисију, којој је стављено у дужност, да сва привилегија Краљевства прегледа и попише. У том својству ударио је први основ земаљском архиву (1643), 1644 изабран је на сабору у Вараждину за протонотара хрватског Краљевства, али је и даље задржао службу врховног порезника Краљевства. 1642 био је 3. први пут изабран за нунција на угарски сабор, па је ту службу вршио тотово сваке године до краја свога Живота. Нарочито се 3. истицао у одбрани католицизма, као искључиво привилеговане религије у Хрватској. 1649 захвалио ce Ha части изборног порезника Краљевства. Кад је, у почетку друге половине 17 звека, очекивана навала Турака, изабрали су хрватски сталежи сталну владу, која би имала да заступа бана, ако би отишао из земље. У тој влади или земаљском одбору 3. је имао важно место. Имао је да прегледа с крајишким капетанима CBC тврђаве и да се постара за њихову поправку. 1662 био је 3. изабран за поджупана вараждинске жупаније, па је ту службу задржао до смрти. Пожунски сабор 1662, уважујући 9. пожртвован рад, одредио је, да 3., као протонотар, а и његови наследници у тој части, добивају као угарски протонотари глас, место и дневнице. 1666 именован је O. за заступ" ника краљева персонала у судским пословима, (ргаезепнае гедае in iudiciis locumфепелз), 3. је тада, као заменик самога

краља, водио и све судске парнице. Исте године именован је и за барона. 1667 сазвао је палатин МЈеззејепу ванредан сабор сталежа у Бањску Бистрицу. Било је то у доба, кад је између палатина и бана Петра Зринскога постојао савез, удерен против бечкога двора. 3. по. свој прилици није био посвећен у заверу. На сабор је дошао као хрватски нунције и у Бањској је Бистрици и умро. — Своје велико имање оставио је 3. на добротворне циљеве.

Највише је оставио манастирима, који су

се бавили просветом.

Поред својих званичних послова бавио се 3. и књигом, Певао је песме на латинском језику, а написао је и нека правна. дела. 3. је био једна од најмаркантнијих личности хрватске историје 17 века.

Литература: К. Хорват, Иван Закмарди, протонотар Краљевства хрватскога (Рад, 160). M. Прелог.

ЗАКОН О РАДЊАМА од 29/6 1910 једна

је од основа социјалне политике на терито-.·

рији предратне (Србије. Тај је закон регулисао све односе пословања занатских, индустриских и трговачких радња у варошима, варошицама и селима, била она приватна или државна (уколико за њих не постоје специјални закони с подударајућим одредбама), и важи ши данас на територији Орбије и Црне Горе, уколико није касније једнообразним законима 8988 целу државу вамењен (као закон о инспекцији рада, о заштити раденика, о осигурању раденика и др.). Закон о радњама нарочито је значајан због социјално-политичких мера, које предвиђа, и по томе ће заузимати важно место у историји наше социјалне политике. Читав низ напредних принципа и институција предвиђени су тим законом, и ако већином нису увођене у живот, због непрекидних ратова, утицале су на наше ново послератно еоцијално-политичко законодавство. Тако је O. o Р. предвидео инспекцију рада, па радничке коморе (са седиштем у Београду), суд добрих људи за решавање спорова између послодаваца и радника, берзу рада и др. Нарочито је значајно, да је 9. 0 P. (Ш одељак) одлучно спровео интервенционистично ~ гледиште у односима рада и капитала, и то онда када је у Србији крупнија индустрија једва била на помолу. Захваљујући далековидности ондашњих државника (закон о радњама донесен је за време радикално-самосталног кабинета под ресорним шефством Ј. Продановића) добила је Србија у њему у многоме савршеније оруђе за решавање и предупређивање сукоба – послодаваца и радника но што су га имале неке индустриски развијеније земље. 3. о Р. (увео је начело ограничења радног времена и за одрасле раднике, онда када су то начело и најразвијеније индустриске земље само делимично и изузетно остваривале. O. O P. штитио је код нас раднице породиље да-

| 792 —

Abi