Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

. : јући им 12 седмица одмора, док је максимум у другим земљама био'8 седмица одмора, када је % жена, у земљорадњи, уживало при порођају највише 10—14 дана одмора. 3. о Р. не познаје колективне или тарифалне уговоре, али предвиђа синдикалне организације (чл. 98) и право штрајка (чл. 56, 57), који је схваћен као раскидање уговора, .а не као његово суспендовање, што му умањује вредност са гледишта ~ радничко-заштитне ~ политике. Током 1924 почело је припремање једног новог, за целу државу, вредећег 3. о Р. који би, с обзиром на већ донесене заједничке социјално-политичке 5aконе, мање имао да регулише социјалнополитичка питања, већ углавном само обртно-пословна, дакле техничка (нарочиTO питање | оспособљења) и сталешка, (Еснафи и Коморе). | MJ. Косић. ЗАКУП (аренда) земљишнога поседа разликује се по народном схватању од кућне кирије по томе, што се под закуп даје оно, што треба радити, дакле земља, воденица, скеле и сл. Закупом се предаје непокретност на употребу закупнику и на

уживање плодова са ње, ва што закупник

мора да плаћа закупнину. Закупник увек мора да одржава закупљено земљиште у добром стању, т. ј. да му се плодовитост не смањује. Ради тога. се закупник мора, обавезати да ће земљишта уредно ђубрити, зграде у употребљивом стању држати, 3акупљену живу стоку. предати по шпрестанку закупног времена по броју, тежини и пасмини исто онако како га је добио, а мртви материјал у стању, које одговара његовој разумној употреби. У многим нашим крајевима узима се земља под закуп на кратак рок (1—5 година) и уз наплату закупнине у натури, т. ј. у једном делу од жетвенога приноса. (закуп из дела). Шри томе често закуподавац има да да и теглећу снагу, ђубре и семе, а закупац сву ручну снагу. Посебни су облици: приорац, придружник, кесим и т. д. 0.290.

· ЗАЛИСТАВАЦ, врста Ђђердана. Носи се у Задру. НО.

ЗАЛОЖНА БАНКА А. Д. Основана је 1922. Централа Сарајево. Капитал 1,000.000. Фондови 60.000, улози 194.343, повериоци 1,266.976, тотовина 45.717, менице 1924.300, ефекти 1,667.158, добит 1922.251 Дин. Шретседник Др. Владимир Андрић, директор Јово Одовић, И. С

ЗАЛОМ-ПАЛАНКА, град код Невесиња.“

Сада је у рушевинама. BB. И-Ћ.

ЗАЛОМСКИ ПОТОК, понорница у Херцеговини, у области крша. Извире из врела на подножју Бјелалшице планине, под котом 1.345 м и Ивицом 1.488 м; вијугавим током тече ка северозападу, тпробијају-

ЗАНАТИ СЕЉАЧКИ ~

ћи се кроз клисуру, код Плужине скреће на запад, код Кифиног Села на југо-југо-. запад, текући кроз Невесињеко Поље, 3. код села Лисичине (или ЈБешчице) свије на запад, и кад пређе појас конгломерата, . понире источно од Малог Шонора, на висини око 805 м. 9: Џ. нема стални оток; лети му највећи део корита остане сув, али у кишном добу има нормалан ток. Дужина тока је 42:6 км, а површина слива 917'8 км“. — 3. П. је вероватно део старог речног система, чији су извори некада били на флишу око Чемерног. Река је текла кроз Гатачко Поље и долину 9аломске ка Невесињеком Пољу, а одатле кроз суву долину Дугих Долада, дола Добрице, долином речице Радимље, Бретаве и уливала се у Неретву. Литератуфа: Сгипа, Beitrage 2ат Могрћојоде дез Опанзсћеп Сеђтвез (Penck's Geogr, Abh., Bd. IX,, HE 3, 1910, 39, 42, 77). JI. J.

ЗАМАЊА (Латарвпа). В. Џамањић,

_ЗАМНА, речица у Србији, десна притока Дунава. Извире под. Дели Јованом (Голи Врх 1.100 м), а улива се код села Мијаиловца, Ток јој је углавном управљен ка североистоку. Дужина тока је 41 км, а површина слива 207'7 KM.

· Ш. В.

ЗАНАТИ СЕЉАЧКИ. |. О обзиром на

· начин производње: 1. Кућни занати а) кад

производи за кућу превазилазе властиту потребу, па се стављају у промет; 6) кад се због зараде преузима на израђивање туђа сировина са стране оних, којима други приход нарочито земљиште не даје довољно сретстава за живот. 'То може у гдекојим крајевима да доведе до развоја. кућне индустрије. — 2. 3. у ужем смислу, које врше професионални занатлије тако а) да се најме на рад у кући, где израђују туђу сировину или 6) да израђују у властитим радионицама, властиту или туђу сировину. | JI. О обзиром на траширеност: 1. 3. који су заступани готово у сваком селу на пр: ткалачки, опанчарски, ковачки, млинарски. 2. 9. који су везани 548 сталне покрајине, било због подесног материјала, било због довољних | радних снага, нарочито услед пренасељености. Ш, О обзиром на врсту рада: 1. Тесалски 3. Нарочито су добри мајстори y крају између Сиска и Велике Горице; њихов тип дрвене посавске куће шири се по свој ужој Хрватској. У Хрватском Загорју има још шкрињара, који од тесаног дрвета праве шкриње (сандуке) за невестино рухо и т. д. Овамо спада и коритарски 9. раширен и међу Циганима. — 92. Резбарски 3. (В. Вештине.) 3. Токарски 9. (стругарство) раширен је нарочито у пренасељеним крајевима северног Хрватског Загорја. Ту на стабилној »стружници« израђују точкове, тањире, чутуре, вретена и т. д. У другим краје-

— 798 —