Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗАНАТЛИОЊМА ЗАДРУГА A. JI.

вима Хрватске, Олавоније и Далмације имају за прављење вретена посебне мале ручне стружнице, код којих се токарени предмет окреће помоћу лука. — 4. Бачварски 93. Нарочито прављење дужица у Горском Котару, па каблова, фучија, масленка и т. д. у Хрватском Загорју и Лици. — 5. Коларски 3., у сваком већем селу. — 6. Кошарачки 3. Нарочито у Хрватском Загорју и околини Загреба. Роба се прави од врбова и лескова прућа. 7. Рогожарски 93. Предмети се праве од сушена трогоза на направи у принципу сличној ткалачком стану; праве се трогожари (торбе с ручкама) асуре и сл. нарочито у Хрватском Загорју. — 8. Луларски 3. (В. Лула.) — 9. Лончарски 3. (В. Керамика.) — 10. Ткалачки 3. (8. Вештине сељачке, текстилне, 1.) — 11. Ступарски 3. Вунено ткиво приправља се ваљањем у »ступама« за сукно, · чоху, гуњеве и т. д. — 192. Чохашки 3. (абаџилук). Нарочито по мањим варошима и већим селима, израђују се предмети 3а одело од домаћег сукна (чохе или даровца) који се украшавају гајтанима, сукненим | мозаиком, разновреним – пуцетима и т. д. Џосле Оветског Рата тај занат веома опада. — 13. Кожарски 3. Готово у сваком већем селу, где има текуће воде. — 14. Опанчареки 93. Још је веома раширен, готово у сваком већем селу. (В. Опанак.) — 15. Крзнарски 3. Држи се још понешто у Лици и Бановини. ИзраЂују. се кожуси, кожушчићи, шубаре и др., редовно од јагњећег крзна. — 16. Ременарски 93. (ајмарство). Израђују се појаси, ремени, торбе, коњска опрема (0с0бито кићена у Срему), лиснице. — 17. Клобучарски 93. Готово је престао због индустриске робе. — 18. Ужарски 9. 19. Гумбарски 3. — 90. Бојарски (фарбагски) 8. (8. Бојарство.) Данас су само варошки занати, који производе за сељачке потребе. — 21. Ковинарски 3.: а) Ковачки; у сваком селу, обично домаћи занатлије но често и Цигани. 6) Котларски, казанџиски. Врше их домаћи људи у варошицама или путујући Цигани. в) Ножарески 9. Нарочито у Лици, Шрибој. г) Кујунџиски. Данас још једино у Далмацији, некад врло добар и у источној Олавоњији и Срему. Превлађује нарочито филигрански рад за накит. — 99. Клесарски 53. Развијен је нарочито у свим крајевима. Хрватеког и Далматинског Приморја. — 28. Млинарски 9. (8. Млин.) — 24. Лађарство: а) речно. 6) поморско. — 25. Рибарство: а) речно. 6) морско. (8. Рибарство). — 96. Вапнарство (кречарство, клакарство). Развијено је свуда, где има за то подесна камена, но нарочито у гореким крајевима. 27. Медичарски 93. (8. Вештине сељачке.) — 28. Чипкарски 3. Развијен је нарочито у Далмацији на острву Пагу, у Хрватском Загорју у околини Лепоглаве. (В. Beштине (О. текстилне.)

Литература: Зборник за“ народни живот и обичаје. Југосл. Акад., од 1896: Хефеле, Наши домаћи обрти (1896): Трухелка, Домаћа текстилна индустрија у Босни и Херцеговини (Школски Ђесник за Босну и Херцеговину, 1899); Т. Ђорђевић, Наши сеоски занати (Опоженица 0. M. Лозанића, 19929). B. Ткалчић.

ЗАНАТЛИСКА ЗАДРУГА А. Д. Основана је 1598 у Београду. Капитал je 1,000.000. Улози 1,243.133, менице 1,025.205,. непокретности 4092.642, добит 190.378 Дин. Дивиденда 12%. Претседник Тодор К. Наумовић, директор Димитрије o

3AHATJIMCHA HPEHMTHA „BAHHA.

"Основана је 1907 у Београду. Капитал је

1.500.000. Улог 2,390.969, менице 9,030.560,.

залоге 836.353, непокретности = 1,281.257, добит 9245.812 Дин. Дивиденда 12%. Претседник Воја Јанковић. 7

ЗАНАТСКА КРЕДИТНА БАНКА. Основана је 1923. Централа Зајечар. Капитал 1,000.000. Фондови 4.986, улози 952.718, менице 521.500, зајмови на залоге 11.800, дужници 664.611, добит 19.158 Дин.

H

ЗАНЕТИ ЂИРОЛАМО [Zanetti Girolamo), млетачки нумизматичар (средина 18 века). Био је у своје време најбољи познавалац италијанске нумизматике. Ђавио се и старо-срнском нумизматиком и написао је: о томе једну расправу: Де пшплиз гевит Mysae seu Rasciae ad уепејоз Фуроз регcussis commentariolum {1750). Његово одређивање старо-српеког новца врло je IOгрешно. је. С.

ЗАОСТРОГ, село у Далмацији, област Дубровник, котар Макарска, Горње Приморје. Заштићено је бреговима (Витез 770 м), 2 км од фрањевачкога манастира 93. који стоји на самој обали морској према источROM крају (Сућурај) острва Хвара. У селу 8. које има 716 становника, има црква On. Барбаре, Моторни Млин, Индустрија Уља и Хрватска Пучка Благајница. — Манастир 3. с црквом Велике Госпе има леп архив. Ту је живео и умро Андрија КачићМиошић. До манастира је лука, из које

се извози вино, паробродарска постаја на

линији Оплит— Брач—3—Метковић и 'Грпањ—83.—Мажарска, Под 5. у средњем веку био је град Острог, који се помиње. већ око 950. : Ј. М-н.

ЗАОСТРОШКИ САМОСТАН. У овоме су самостану до пада босанског краљевства становали аугустиновци. Када су Турци 1463 освојили Босну, аугустиновци су побегли на острва, а у њихов су се самостан у Заострогу уселили фрањевци, који су такође с народом побегли испред Турака из Херцеговине. За млетачко-турскога рата 1645—1649 побегли су с народом на Хвар и заострошки фрањевци, одакле еу се опет повратили тек када су 1667 испо-

4 = 17194 -——