Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

Приликом бомбардовања Битоља (1916 и 1917) налазио се у ВБодену велики број

избеглица, а још више избегличке о не--

збринуте и напуштене деце. Поред поматања од стране наших власти, организована је и нарочита помоћ тој деци, образовањем једног дечјег логора (логор малих четника-скаута) по систему скаутском, а иницијативом Др. Милоша '. Поповића развило се доцније Друштво за заштиту југословенске деце 25/6 1917. Друштво је ускоро имало своје филијале на Крфу и у Женеви (сарадњом г. Ђ. Отајића и г-ђе 3. Влајић). У исто је доба Зегбјап Абе Fund из Лондона издржавао један већи број деце у CopoBMhy, на фронту. У Солуну је основана школска матица (Хенрих Лилер). Друштво за заштиту југословенске деце ·:збринуло је око 500 деце за време од две године. По пробоју фронта приступило се оснивању пододбора у ослобођеној земљи (у Битољу, Прилепу, Скопљу, Нишу и т. д.). Образовањем „Друштва за заштиту југо-

словенске деце почиње нова епоха У дечјем питању. Друштво жели, да се

дечје питање постави на модерну основу, и да се стави у дужност друштву и

држави, да се стара о сваком детету, уколико год је у питању телесно и морално здравље, напредак и образо-

вање. Друштво је за кратко време скупило велике суме и. велике количине хране и одела, и почело помагати децу у Београду и унутрашњости преко својих 'пододбора и домова (1919 имало је 24 пододбора и 19 домова). Друштво је настојало да одмах дође у везу са свима страним мисијама за помоћ деци, како би им олакшало рад. Исте године је основан меЂусавезнички одбор за помоћ деци. Исти одбор настојао је код владе, те је образовано 1919 нарочито Државно одељење за заштиту деце. Допније је одељење придодато Министарству за Социјалну Политику, као Одељење га заштиту деце и младежи. После тодину дана одељење је успело да преко својих обласних, окружних и месних заштита прикупи податке и указује помоћ, и то деци без оба родитеља 31.064, без једног родитеља 194.781, ванбрачној деци 18.884, свега 174.729. До краја 1920 основано је 50 државних и 98 приватних установа (домова) за децу.

"Друштво за, заштиту. југословенске деце, које се додније спојило са друштвом Др. Н. Петровића у Друштво за васпитање и заштиту деце, издавало је 1991, 1929 и 1923 стручно-популарни лист Народни ПодмлаJak за дечје питање под уредништвом Др. M. Ђ. Поповића и проф. Ш. Илића. Уз припомоћ друких друштава приређивало је 1919—1923 оваке године дечје дане и дечје изложбе са наградама за најбоље однеговану децу.

1920 образован је Народни Одбор за помоћ деци, као средишни и саветодавни

солунском |

– ЗАШТИТА ДЕЦЕ

брган за везу између Одељења, домаћих и страних друштава. a PS

За то су време у Загребу, под претседништвом проф. Др. Ј.“Шиловића, најзаслужнијег сарадника на дечјем питању, окупљена, сва друштва .за помоћ и: заштиту деце у Средишни одбор Народне Заштите, који издаје неколико година часопис Народна · Заштита под уредништвом Др. %. Басаричека.

Приликом последњег дечјег дана (1923) донесена, је дечја повеља на основи Женевске декларације, која гласи: 1. Детету треба омогућити да се правилно развије у духовном, физичком и економском погледу. 2. Гладно треба нахранити, болесно неговати, дете скитницу треба упутити на прави пут; сирочад. и напуштену децу ваља прикупити и помоћи. 8. За време беде треба детету првенствено указивати помоћ. 4. Детету треба омогућити да се спреми за живот и треба га заштитити од сваке злоупотребе. 5. Дете ваља тако васпитати, да буде у љубави према својим ближњима.

За време Оветског Рата установљено је више међународних организација за помоћ деци, нарочито у Америци и Инглеској, поред друштава Црвеног Крста, која су такође помагала врло обилно децу,

Иницијативом г-ђе Даре Грујић образован је у Америци Фонд американско-

"српског орфелината на челу са г. Его-

Нпрвћат-ом, који и данас издржава један од најбоље уређених дечијих домова у Каменици, а под управом г-ђе Грујић. Аде Fund из Лондона дуго је сарађивао и издржавао више. дечјих домова. Једна од највреднијих сарадница о т-ђа ~ Намег 4 нашла је и смрт на раду у Ђајиној Башти. Др. Масја управља дечјом болницом још од 1919 у Београду. Америчка мисија, под управом Др. Кадет, чинила је велике услуге, нарочито у хигијенском просвећивању и оснивању здравствених задруга. Г-ђа Мабел Грујић скупљала је у Америци велике суме новаца и преко Кола Српских Сестара помагала новчано хиљадама ратне сирочади. Г-ђа М. Веснића посланика у Паризу скупила је такође обилна. сретства и помагала је поједине наше установе за. децу. Француска мисија Сопне де Јан и данас. врши, под управом Др. Сагпег-а, врло предано своју мисију лечења и сузбијања болести код одојчади.

Број страних мисија и њихов рад био је врло велики и ако извођен без система, а уз велике режијске трошкове.

Од наших друштава помагали су децу: Друштво Орпског Црвеног Крета, Коло Српских Оестара, Женски Народни Савез, чија је претседница г-ђа Даница Христић (1928) била најактивнији сарадник на заштити деце.

Литература о дечјем питању. ЈЛистови: Дете (1910), Београд, уредник M. Шетровић; Народна Заштита (1920—24), Загреб, уредник %Ђ. Басаричек; Народни

== 790! —