Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ституције, алкохола), а нарочито заштите ·

ванбрачне деце (на пр, у Србији није у опште дозвољено правно тражити ван-. брачног оца, и за остале крајеве тужба ва плаћања алимента мора бити биљегована са 300 динара). Осим тога код нас не постоји координација одредаба тразних 3акона, који се односе на интересе заштите деце и младежи као закона о радњама, о заштити раденика и о основно-Школској настави. M. Kocuh.

ЗАШТИТА ДРЖАВЕ. ВБ. Јавна безбедHOGT. :

ЗАШТИТА СВОЈИНЕ (ИНДУСТРИСКЕ, КЊИЖЕВНЕ M УМЕТНИЧКЕ). Индустриска својина. Краљевина Србија имала је само заштиту жигова, узорака и модела, која је била поверена првостепеним судовима (закон 30/5 1884). Осим тога важили су и разни прописи односно фирме (Трговачки Законик, Закон о радњама 29/6 1910). У територијама које су припа“дале Аустро-угарској монархији важили су, уз законе и заштити узорака, модела и жигова (аустро-угарски закон 7/12 1858, државни закон бр. 237, аустриски закон 6/1 1890, државни закон бр. 19, 30/7 1895, државни закон бр. 108, угареки закон чл. 1 1890, чл. 41 1895) још и модеран закон о заштити патената (аустриски 11/1 1897, државни закон бр. 30, угарски 7/7 1895), на основу кога су се додељивали патенти, кад се по претходном испитивању пријава, показало, да су у питању нови проналасци. Пошто је Аустро-Угарска била члан Међународне Париске Уније за Заштиту индусприске својине од 30/8 1883 (ревид. у Вашингтону 92/6 1911). и ужег Савеза за међународно регистровање жигова у Берну (Мадридски Аранжман 14/4 1891), уживали су поданици територија, које сада припадају нашој држави, врло ефикасна права у погледу заштите индустриске својине, која су омогућила распростирање стечених права и у друтим земљама. Право фирме било је заштићено разним другим законима (тако у занатлиском реду 20/12 1859, државни звакон бр. 227, и накнадним законима и У трговачком закону 17/12 1862 државног закона бр, 1 1863).

Мировни Уговори, зажључени са побеђеним државама, нарочито (Сен-Жерменски и Тријанонски, обвезали су нашу државу, да призна права индустриске, књижевне и уметничке својине, која су била, у снази на територијама бивше Аустроугарске монархије у тренутку када су те територије прешле под суверенство наше државе.

За сразмерно кратко време израдило је наше · Министарство 'Трговине и Индустрије Уредбу о Заштити Индустриске Својине. од 15/11 1990, која је ступила, на снагу 28/12 1920, којом је обухваћена материја индустриске својине т. ј.: заштита патената, узорака, модела и жигова. С не-

,

Ле се на пријавне и заштитне.

ЗАШТИТА СВОЈИНЕ

знатним изменама ова уредба је постала Закон о Заштити 'Индустриске (Овојине 17/2 1922. Том уредбом, односно законом, давање и цивилно-правна заштита права индустриске својине централизована = је. за целу државу код: Управе за Заштиту Индустриске (Овојине у Београду. Нарочити одбори, састављени од тројице чланова Управе, дају, по испитивању пријављеног проналаска, патенте. И жигови се испитују по новости односно сличности са другим већ постојећим жиговима. —: Против решења пријавних одбора може се жалити Одбору за Жалбе, који је састављен из петорице правника и других стручних лица. Осим поменутих одбора. постоји још и Одбор за Оспоравање (5 чланова правника и стручних лица), код кога могу заинтересована лица тужбом оспорити већ дата права индустриске својине или утврдити постојање или не постојање нарочитих права. Ове тужбе имају у свему значај грађанског спора, и по њима се поступа по прописима закона о судском поступку у грађанским парницама за Краљевину Србију. Чланови Управе врше дакле функције судија, полажу судску заклетву, и код изрицања права потпуно су самостални и независни. Касациони Одбор Управе за Заштиту Индустриске (Овојине састоји се од тројице судија највишег суда и двојице стручњака. Он решава у шоследњој инстанцији по жалбама против решења Одбора за Оспоравање. — Повреде права индустриске својине су преступна кривична дела, за чију расправу су надлежни првостепени. судови. Управа за Заштиту Индустриске Овојине дужна је на тражење судова давати своје мишљење у предметима индустриске својине.

ОСтупањем на снагу Уредбе односно Закона о Заштити Индустриске Овојине престали су да важе ранији прописи и закони, који су се односили на регулисање права индустриске својине. -

Нарочитим прописима је регулисано, на који начин треба преносити права индустриске својине, која су важила по ранијим законима, на Управу за Заштиту Индустриске (Овојине. До краја маја 1994 Управа за Заштиту Индустриске СОвојине извршним решењима доделила је свега 2.539. патената, 134 узорака и модела и 3.850 жигова.

Таксе за права индустриске својине деПријавна, такса. за патенте износи 100 Дин, за узорке, моделе и жигове 60 Дин. Заштитне таксе се наплаћују годишње за време трајања права, Патентно право траје најдуже 15 тодина. Заштитна такса за исто право расти, од таксе за прву годину, која износи 100 динара, до 1.520 Дин за 15. годину. Годишње таксе за узгорке и моделе, који трају највише 10 година, износе годишње 50 Дин; исто толико износи тОдишња такса за жигове. Право жигова

— 801 — : 51