Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : I. knjiga : A—Z

ЗБАШНИК

није ограничено на нарочито време, већ се може продужавати догод се плаћају годишње таксе. — Таксе које се плаћају за рад у Управи, по предметима индустриске својине већ су довољне да покрију расходе Управе и расту из године у TOдину све више.

Управа за Заштиту Индустриске СОвојине издаје свој званични лист Гласник Управе за Заштиту Индустриске СОвојине, који излази сваког 1 у месецу. Овај Гласник има, поред општег дела, у коме се . објављују личне вести, постављење чиновника, · патентних заступника, закони и наредбе, које се тичу наше земље, законодавство страних држава, јудикатура Ушраве, решења и дописи међународног Бироа у Берну, научни чланци, као и вести и саопштења, још и три специјална дела, у којима се врше патентне објаве, обзнане одобрених патената, узорака, модела и жигова, односно све промене, које се односе на ова права. Осим тога, издаје Управа патентне списе, који садрже описе и нацрте датих патената. Трошкови за шталпу Тласника покривају се нарочитим таксама, предвиђеним за публикације права индустриске својине у Гласнику. Исто тако и штампање патентних списа пада на терет власника патента.

Као заступници по предметима инду· стриске својине могу бити. само адвокати, а у неспорним случајевима патентни инжињери и патентни одветници. Странци у сваком случају морају да имају свог заступника код Управе.

Наша држава приступила је већ почетком 1991 (важи од 26/2 1921) Међународ-

ној Шариској Унији за заштиту индустри-.

ске својине од 30/3 1883, ревидираној последњи пут у Вашингтону 2/6 1911. Ова. конвенција даје држављанима Савеза. нарочита права у погледу међусобне заштите, нарочито у погледу приоритетног права, односно услова за одбијање жигова, (и обавезује уговарајуће земље, да пружају држављанима савезних држава ефикасну заштиту против нелојалне конкуренције у погледу права имена и фирме. Истовремено приступила је наша. држава и Мадридском Аранжману од 14/4 1891 о међународној заштити жигова. Овај Аранжман предвиђа, да може држављанин, коме је жиг уредно заштићен од администрације земље порекла тражити за свој жиг међународну заштиту у свима државама, члановима Мадридеког Аранжимана. Оматра се, да је уписом жига у међународни регистар у Берну дата заштита у свакој држави Савеза. Овака држава (Савеза има право у току године дана, по извесним прописима, одбити заштиту једног жига за обим своје државе. Међународна заштита жига траје 20 година, али под претпоставком, да жиг ужива народну заштиту. Међународна заштита жига, може да се обнови. Такса за међународну

заштиту жига износи франака. 'за сваки жиг.

Што се тиче сузбијања нелојалне конкуренције у ужем смислу, наша држава, осим неких прописа, растурених поразним законима (кривични закон, закон O заштити индустриске својине глава У1, закон о сузбијању скупоће животних намирница и несавесне спекулације од 30/12 1921) још нема нарочити закон. Како се у последње време нарочито ЈЛига Народа стара, да, уз чланове Џариске Уније, обавеже још и главне чланове ЈЛиге Народа,

100 швајцарских

који нису чланови Париске Уније, да се

подвргну нарочитим општим међународним прописима у погледу сузбијања нелојалне конкуренције, без сумње ће бити потребно, да се у разним државама поднесу специјални закони о сузбијању нелојалне конкуренције.

Књижевна и уметничка својина. У Краљевини Србији и Црној Гори нису постојали прописи о књижевној и уметничкој својини. Делови наше државе, који су раније припадали Аустро-угарској монархији, уживају и то само за своје територије ауторско право, које је у Аустрији важило по прописима закона од 26/12 1895 и Угарској по прописима закона од 26/4 1884. Ови закони већ су застарели, и после рата су и у Аустрији и у Угарској измењени, услед обавеза, примљених уговорима о миру.

Kasgo je постојање законских прописа о ауторском праву преко потребно за сваку културну државу, природно је, што су се и меродавни фактори наше државе сложили у томе, да је потребно у што скоријем времену донети закон о ауторском праву, који би важио за целу нашу Кра-

љевину. Но како ауторско право не утиче

само на правне размере у земљи, већ распростире правне последице и на иностранство, биће потребно да наша држава у том погледу приступи постојећим међународним конвенцијама, нарочито Бернској конвенцији за заштиту књижевних и уметничких дела од 9/9 1886, измењеној у Берлину 13/11 1908, односно Бернским протоколом 20/3 1914. Ј. Шуман.

ЗБАШНИК ФРАН ДР., приповедач и крихгичар (1/10 1855, Долења Вас, код Рибнице, Долењско). Учио је основну школу у родном месту и у Кочевју, гимназију 1870—1877 у Љубљани, и свршио је права у Грацу (1878—1882). Доктор права постао је у Грацу 1883. 15/10 1881—1/6 1882 служио је у земаљском суду у ЈБубљани, од 1/6 1882 био је у политичкој служби, од 1/4 1894 чиновник земаљског одбора y Љубљани, а од 1918 је опет у државној служби. — 3. .је писао песме још у Стритаревом Звону (триолети), 1885 био је уредник словеначког званичног ЈЉубљанског Листа, 1903—1909 Љубљанског Звона. Написао је највише својих цртица и приповедака за ЈБубљански Звон (1897—1909),

= 502 —

dania aaa а аи

aaa