Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НЕГОТИНОКА ЕПАРХИЈА

седних тиквешких села. За кратко време развила се у Н. мала чаршија и настала доста жива трговина и занатство. Са Вардара испод Н. полазили су низ реку кораби и шајке са житом, које се извозило за Солун, а одатле даље на Измир (Омирну) и друге прекоморске градове. Иначе је сав саобраћај ишао каравански, највише за Прилеп, Битољ и Солун, куда се извозило вино, гроздовача, свила, вуна, брашно. Када је тиквешки моћни бег Хаџи-Тајир-ата, из ајанског соја Синановаца у Кавадарцима, опленио Његош (1821), подигао је он у Н., над својим чифликом, сат-кулу, на којој је наместио »камбана« из оплењеног Његоша, под сат-кулом је подигао џамију, а у чаршији »безистен«. Тако је око 1837 Н. постало »касабаси« (варошица); тада је добило и недељни пазар и настало да се такмичи са Кавадарцима, тадањом беговском касабом и седиштем тиквешког ајана (заповедника). —

Хришћани су 1837 подигли цркву CB.

Атанаса у Н. а крај ње и школу. 1860 подитнут је у близини вароши, на старом црквишту на Вардару, манастир Ов. Ђорђа. Н. је 1865 имало 200 кућа и чаршију са 100 дућана. Опровођењем вардарске железнице (1873) Н. се још живље развијало, ма да тада није добило железничку станицу. Тада се у Н. развила и »нова чаршија«. Увођењем културе ~ афијона (1875) павар у Н. постаје још живљи, а подижу се и око 10 шарлагарница. 9007 бољег положаја Н. је 1879 постало и главна тиквешка »касаба«, седиште кајмакама, али на претње бегова из Кавадараца, »конак« је из Н. убрзо поново враћен у Кавадарце. 1880 имало је у Н. 480 кућа, од којих 410 кућа хришћана, а 70 кућа муслимана. Спајањем вардарске железнице са моравском (1888) настао је из Н. велики извоз тиквешког грожђа и вина. Овамо су долазили винарески трговци из Северне Орбије, и о берби винограда само преко Криволака, извозили по 300 до 400 вагона трожђа и по 60 вагона вина.

Пред ослобођење (1912) Н. је имало око 700 кућа, од којих су око 105 биле турске, остало хришћанске; поред тога хришћани су држали чаршију са око 300 дућана. 1913 муслимани су, користећи бутарски препад, запалили варош, те су сви дућани (око 300) и много хришћанских кућа (око 250) изгорели. После тога су се сви муслимани иселили из Н. тако, да је Н. остала чисто хришћанска варош, без и једног муслимана.

Од ослобођења је Н. постало средиште среза неготинског. Место џамије, у средишту вароши, под чаршијом, подигнута је после Светског Рата лепа грађевина, Народни Дом. Од ослобођења је Н. добило и железничку станицу, на ушћу Бара у Вардар, названа Ов. 'Ђорђе, по суседном манастиру; њен су колосек први поставили Французи 1915, за време борбе с Ђутарима. Варош има сада око 150 дућана.

Док је раније Н. трговало највише са, С0луном, сада је упућено на Скопље. У Н. су: поглавар среза неготинског, поштанско-телеграфска и телефонска станица. Литература: Вој. Радовановић, Тиквеш и Рајец (Насеља, 17, 1924): С. Калаrow, Inscriptions et antiquites de ја Масеdoine occidentale {Bulletin de corr. Hellćnique, 47, 1923). В. Радовановић.

НЕГОТИНСКА ЕПАРХИЈА. ВБ. Тимочка епархија.

НЕГОТИНСКА НРАЈИНА. ВБ. Крајина.

НЕГОТИНСКА ~ ШТЕДИОНИЦА A. M. Основана. је 1885. Капитал је 500.000. Фондови 338.783, улози на штедњу 3,360.598, менице 3,770.347, добит 225.814 Дин. Дивиденда 30%. Председник је Станоје Нецић. С

НЕДВЈЕД АНТОН (ХМедуса), композитор и диригент (19/8 1828, Хоршевице, Чешка — 16/6 1896, Љубљана). Н. је учио музику у Прагу, где је био ученик Антона Славика. Најпре је био учитељ у Софијиној Академији и у чешкој реалци у Прату, затим позоришни певач у Прагу и Брну, а од 1856 музички директор филхармониског друштва и учитељ певања у Љубљани, где је радио до 1890. Н. је компоновао много црквених и световних композиција за певање са пратњом оргуља. и соло песама са клавиром.

J. M.

НЕДЕЛИШЋЕ, трговиште у Међумурју. област Марибор, срез Чаковац; од Чаковца 3 км к западу; раскрсница, где се од друма Чаковац—Ормож одваја друм у Вараждин. Има 9.291 становника, општинORO поглаварство, римокатоличку жупу, пучку школу, парну пилану. — У Н. је основао 1570 Јурај Зрински штампарију, у којој су штампане неке хрватске протестантске књиге, нарочито Михајла Бучића Нови Завјет и Катехизам, и најстарији (1574) сачувани споменик хрватске кајкавске литературе, Ивануша Пергошића превод Вербецијева угарскога законика. Десгећип Тпраг бит, 1584 штампарија је пренесена у Вараждин, а одатле 1589 у Еберово, у Угарској.

Литература: Ф. Бучар, Повијест реформације и протуреформације у Међумурју и суседној Хрватској (1913).

Ј. И-н.

НЕДЕЉКОВИЋ МИЛАН, професор Университета у Београду (27/9 1857, Београд). Основну школу и гимназију учио је у родном месту, као и Велику Школу, где је свршио математичко - природњачки одсек (1876). Ђио је професорски приправник за математику и физику 1877—1879. Затим је отишао у Француску, на специјалне студије, где је на Сорбони и Колеж де Франс студирао 1879—1881, а у Астрономској Школи Париске (Опсерваторије, Метеоролошком Институту Француске и

U dB -—