Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

у Опсерваторији у Парку Сент Мор шпровео је 1881—1884. Те“ године је постављен за суплента Велике Школе у Беотраду за астрономију и метеорологију, а крајем 1886 за професора. 1887 H. je основао провизорну опсерваторију на. Врачару, где су посматрања вршена до 1891, када је почео рад у сталној опсерваторији. Н. је био управник те установе и организатор мреже метеоролошких станица у Орбији. Због болести је стављен у пенсију 1899. а поново враћен на Велику Школу 1900. По навршеним годинама, службе Н. је пенсионисан 1994, као ванредни професор Университета и управник Опсерваторије. — Отручни и научни радови Н. су ови: Метеоролошка упутства за српске стације (1888), Метеоролошка. упутства за стације ШТ реда и ниже стације (1895), Ргојек де гејогте ди сајепатгјег (1900), Упутство за посматрање непогодских појава (1901), Упутство за посматрање града (1901), Кишомерске стације П и Ш реда, Упутства и прописи (1902), Посматрање снежног покривала, земљиног, Упутства и прописи (1903), Кишомерска упутства (1903), Дневник посматрања и месечна таблица стација П и Ш реда (1903), Опредељење часа помоћу сунчаника (1903). Поред тога је Н. публиковао Bulletin mensuel de lObservatoire Central de Belgrade 1902 Mo jyHa 1905, KaO H Извештај Опсерваторије Велике Школе и метеоролошких стација 1889—1919 и 1919 До 1998. ШП. Вујевић.

НЕДЕЉКОВИЋ МИЛАН, писац и политичар, директор Трговачке Академије (5/11 1865, Каменица, Орем). Учио је гимназију до седмог разреда у Новом Саду, а довршио ју је и матурирао је у Сремским Карловцима. Дипломирао је на философском факултету у Грацу. 1885 је постављен за суплента српске гимназије у Сремским Карловцима, тде је беспрекидно служио, касније као професор, до 1926. Ове године именован је за директора, Трговачке Академије у Новом (аду.

Рано се почео бавити књижевношћу и политиком. Писао је приповетке и романе, а као унутрашњи сарадник Бранкова. Кола и Летописа, Матице Српске радио je дуго година на критици. Засебно је објавио досада две књиге приповедака. и роман Прелом. Штампао је уџбеник: Опћа. географија за торње разреде гимнагзије, и објавио историске чланке и огледе: Ислам и култура, Наша новија белетристика,, Карловачки Мир, Ђурађ Бранковић Омедеревац, Војвода Отеван Шупљикац и т. д. — Као политичар и присталица радикалне странке Н. је био 18 година, председник српске православне црквене општине у Сремским Карловцима, дуго тодина члан карловачке консисторије, – народно - црквеног административног одбора, школског савета и заменик главног школског референта аутономних

„ = 37

НЕДИЋ

конфесионалних српских школа у карловачкој митрополији. Најзад био је секретар главног одбора радикалне странке. За време рата М. је био осуђен и затворен у Петроварадину, Араду и Лепоглави, а затим интерниран до ослобођења. 1918 изабран је био за члана Народног Већа у Загребу, а 1919—1925 био је посланик у Народној Окупштини. Члан је врховног управног одбора српске патријаршије. В. Петровић. НЕДЕЉКОВИЋ МИЛАН, вајар (2/8 1896, Земун). Основну школу, реалку и гимназији учио је у Земуну и у Вуковару. У затребачкој Уметничкој Школи учио је прво две тодине сликарство, затим у Прагу једну годину графику, а 1919 прешао је на вајарство (професор Штурза). 19920 наставио је вајарске студије у Шаризу. 1922 вратио се у отаџбину и суделовао је на првој изложби групе уметника. Учествовао је на неколиким већим изложбама у земљи. На стечајевима за споменик Краљу Петру у Отаром Бечеју, Великом Бечкереку и Земуну, његове су скице добиле награду, а споменике у Старом Бечеју и у Земуну Н. је и израдио. Н. је поверена израда алегорије Правде за Нову Окупштину у Београду. Сада се усавршава у примењеној уметности у камену, дрвету и гвожђу у атељеу Ханака у Бечу. ЈЕЛИ,

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД, политички, књижевни и научни лист. Излазио је једампут недељно у Београду 1908—1911, под уредништвом Др. Живојина Перића.

У. 7

НЕДИЋ. ЈАКОВ, иконописац (у другој половини 18 века). Био је житељ села Боботе у Орему. По свој прилици учио је сликарски занат и зографски стил од домаћих иконографа. Оликао је иконостасе села Борјада (1783), Батосека (1804) и Мајша, код Мохача у Мађарској (1806), а. позната; је, досад, од њега и Богородица у боботској цркви из 1786, која треба да је копија винчанске Мајке Божје.

"Литература: СОрпски Оион (1901, 545 и 769); Бранич Православља (1856, 1); Шематизам Митрополије Карловачке од 1910. - ДВА ЈЕ,

НЕДИЋ ЉУБОМИР ДР, књижевни критичар (25/4 1858, Београд — 99/7 1902, Београд). Свршио је основну школу и гимназију у Београду па је почео студирати медицину, а затим је прешао на философију; неко се време занимао 3800логијом и физиологијом, па је од 1878 слушао у Лајпцигу Вунтова предавања из психологије и логике. 1884 је положио докторат, а његова теза из логике штампана је у Вунтовом часопису. Одмах после тога био је изабран за суплента Велике Школе за философију, психологију и логику, а, 1886 постао је професор, специјално за психологију и логику. Када