Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

концерата и представа. 1925 имало је друштво 172 члана. IJ JJ:

НЕМЦИ. Јужни део панонске равнице, по ослобођењу од Турака, био је слабо насељен, и то поглавито Орбима. Да би ове крајеве колонизирали | власти Cy почеле насељавати H. и Мађаре. Насељавање Н. извршено је у току 18 века. Потлавито су долазили сиромашни становници из југозападне Немачке, претежно из Швапске. Н. су већином католици. Насељавали су се или по српским селима, или су основали нова насеља. Највеће немачке насеобине налазе се у Војводини и Славонији са Сремом. Немачких оаза има и у околини Кочевја и Марибора (Оловеначка), затим у тузланској и сарајевској области. По статистичким ITOдатцима (31/1 1922) у нашој Краљевини има Н. 513.472 душе, а по областима, овако су распоређени: бачка 183.451, београдска 99.911, сремска 64.380, осечка. 59.292, подунавска, 48.754, мариборска, 23.270, љубљанска 16.675, врбаска 7.816, загребачка 4.319, тузланска 3.555, сарајевска 3.252.

НЕМЧИЋ ГОСТОВИНСКИ АНТУН, песник (14/1 1813, добро Е44е, остопанска жупа, сомођка жупанија, Мађарска — 5/9 1849, Крижевци). Гимназију је свршио у Вараждину, а философију и право у Затребу, па је ступио у жупаниску службу. 1946 изабран је за котарског судију у Новом Марофу, где су га 1848 изабрали 3% посланика у хрватски сабор. 1849 постао је бележник крижевачке жупаније, те се преселио у Крижевце, али ту је после мало времена умро од колере.

Н. је као песник лирик, а као прозаик путописац и комедиограф. Џрва његова песма у Даници (1839) само је превод. Н. се јавио касно, док су се његови другови тЂећ одавно прочули у књижевности и јавном раду. У Даници се Н. јављао и после ретко, највише 1841—1849, а онда све ређе, и то с патриотским песмама, од којих су најпознатије: Домовини, Химна жртвам 29 српња 1845, и Гроб калуђера. Најважнији део његове лирике јесу еротичке песме: Лепири, Невен и Турице, али он ту поезију своје несретне љубави није за живота, обелодањивао. :

У ШПутоситницама (1845) описао је . своје путовање из Лудбрега до Трста и боравак у источном делу горње Италије нарочито у Млецима, Виченци, Падови и Верони. Поред тога написао је Н. комедију у 4 чина Квас без круха или тко ће бити велики судац, из тадашњега хрватског социјално-политичког живота. М. Ботовић објавио је у Невену (1854) осим те комедије и одломак недовршена Н. романа Удес људски. Исто тако је Боговић после смрти Н. издао његове Песме (1851), а Матица Хрватска издала је касније H. Изабрана дела (1898).

НЕНА ДОВИЋ

Н. је имао лепу и опсежну књижевну културу. Познавао је римску, француску и немачку књижевност. Џрви углед му је био Ст. Враз. Лепири су спевани под утицајем облика, мотива, дикције и духа Ђулабија. Био је лирик нежан и осетљив као Враз; али скроман, дискретан, повучен у својој сеоској самоћи. Уз нежну осећајност, попут Браза, било је у њега и хумора, који се у лирици јављао у облику аутоироније. Н. је прирођеним хумором реагирао и на појаве јавног живота око себе. У изворној комедији Квас без круха, цртајући рестаурацију 7. ]. избор жупаниских чиновника, изнео је Н. живе типове илирског друштвеног политичког живота; ватрену домороткињу, одушевљеног Илира племића, кортеша - племића мађарона и просте племиће сељаке, израбљиване од Илира и мађарона, али и израбљиваче једних и других. На жалост и ту комедију написао је Н. за самога себе. Н. је био одвише осетљив, а да не би ипак реагирао на појаве око себе, али и одвише инокосан и обазрив, да своје лично мишљење изнесе. Природа, посве лирска, натонила та је да реагира, али му није дала, да се и бори. Поред свега тога, по Квасу без круха и Путоситницама Н., уз Мату Мажуранића, заузима, прво место као илирски прозаик.

Литература: М. Шрепел, О животу и раду А. Немчића. Предговор Изабраним делима (1898); В. Дукат, О нашијем хумористима, (Рад, 197); Н. Полић, О Антуну Немчићу (Критика, 1923).

Б. Водник.

НЕНАДИЋ ЂУРО ДР. професор Университета (24/4 1876, Рудопоље, Лика). Средњу школу и Шумарску Академију свршио је у Загребу, а затим је провео, ради специјалних студија, две године у Минхену, тде је добио докторат тезом Uber де Кепеађш Шта дег Есћеп-Носћund Niederwaldwirtschaft in Kroatien und Зјаумошел (1909), После свршених наука служио је код Петроварадинске имовне општине, у Иригу и код Шумарског одсека, у Загребу, где је сарађивао на саставља њу господарских основа за шуме. Од 1910 је професор на Шумарској Академији, а од 1920 редовни професор тосподарескошумарског факултета на Университету у Загребу. 1921 био је помоћник министра. Шума и Руда. Написао је по Др. М. Ендресу: Рачунање вредности шума и шумска статика, (1922) и Основи шумарства (1924). Д. UI.

НЕНАДОВИЋ АЛЕНСА, ваљевски кнез. Старином је био из Босне, а родом из села ЂБранковине, код Ваљева. Породица Ненадовића. била је јака и угледна. Из те куће било је кнезова још у првим годинама 18 века. Н. као врло отресит човек рано је постао тамнавски кнез. Као човек од утицаја био је од аустриских емисара увучен у акцију против Турака за време

Ор