Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НЕНАДОВИЋ

Јовановића, а патријарх Арсеније ТУ Јовановић поставио та је за генералног егзарха. Као егзарх Н. је често вршио врло важне црквене и народне мисије. 1782 био је администратор сечујско-осечке епагрхије до њеног укидања. Олан је врло често са народним депутацијама у Беч. 25/4 1742 посвећен је Н. за торњо-карловачког епископа, али га је државна, власт, која је тада живо радила на унијаћењу СОрба у Хрватској, пустила у његову епархију тек после потврде царице Марије Терезије б/4 1744. Крајем 1748 премештен је Н. на арадску епархију, али је још пре свога одласка тамо (14/6 1749) изабран за архиепископа и митрополита.

Н. је био један од најпросвећенијих“ и најатилнијих | карловачких ~ митрополита. Прва му је брига била, да запустеле школе његових претходника Мојсија Петровића и Бићентија Јовановића, поново оживи, реорганизује и развије. Стога се Н. пре свега постарао, да се оснује нарочити фонд, из кога ће се редовне основне, а нарочито средње и више школе, моћи стално издржавати. Тај фонд познат је под именом клирикални или школски фонд, у који су, поред Н. прилагали и епископи, манастири и главнији људи из народа. Фонд је током времена нарастао до 5 милиона кр, и подмиривао је многе просветне потребе Орба у бившој карловачкој митрополији. Пример Н. био је од великог утицаја на народне представнике. После његове смрти народно-црквени сабор од 1769 основао је још један фонд из Н. оставине, у који је ушао по један део оставине митрополита, епископа и друго. Тај фонд је назван неприкосновени фонд. И он је нарастао до 5 милиона кр. Из њега су допуњаване плате епископима и подмириване разне друге црквене потребе. Тако је Н. постао главни оснивач потоњих чувених и ванредно корисних народно-црквених фондова карловачке митрополије. На школе је Н. обратио нарочиту паж њу већ и као епископ горњо-карловачки. Он је већ 1746 у својој ресиденцији, у Плашком, отворио централно училиште за торњо-карловачку и костајничку епархију, 8 сличну ~ учитељско-ботословску школу отворио је и у Залужници за Лику и Крбаву. *

Н. је био јак ортанизаторски дух у опште. Он је завео необичан ред у управи и животу црквеном у целој карловачкој митрополији. Од његова времена почињу да раде редовни духовни судови или консисторије, постају архиви и почетци библиотека при епископским дворовима. Н. је сатрадио данашњу велику саборну цркву у Сремским Карловцима, а из основа је обновио и украсио манастир (Гргетег, који је тада још био митрополиско добро. Настајао је, да се свуда по митрополији диже што више лепих и угледних цркава

и школа. Његов рад је на подизању просвете и културе међу аустро-угарским Србима од епохалног значаја. Сем тога, Н. је енергично радио на поправљању народног живота у опште и дизању угледа плавог и црног свештенства, настајао је да се у манастире уведе строги киновиски живот, рад и ред, да се прекине са параситеким просјачењем и да се подигне економски значај манастира. Од Н. времена код (Срба у карловачкој митрополији јавља се виши интерес за просветом, књижевношћу и науком, те се је у српском друштву од тога доба све јаче осећала струја новога живота.

Н. је имао Да издржи нарочито тешку борбу са државним властима, које су у то доба развијале најживљу акцију, да Србе и Румуне, а нарочито у Хрватској и Ердељу, приведу унији са римском црквом. За Н. време дизани су многи народни устанци у Крајини и Провинцијалу, против рефорама државних власти. Н. је успевао да утиче на умирење народа и на државне власти, да изађу народу у сусрет. Његовим утицајем знатно је побољшано стање српских крајишника, нарочито после сеобе Срба из Војводине у Русију (1751—1753), после укидања Потиске и Поморишке Крајине. Н. је настајао код царице Марије Терезије, да праведније уреди и односе између властеле и поданика, што је и учињено царичиним У рбаром од 15/8 1756 за жупаније сремску, пожешку и вировитичку. Н. је успео, да православне Румуне у северној Угарској и Ердељу, чији су се црквени представниди већином поунијатили, добије под своју управу и спасе их од коначног унијаћења. Н. енергичном акцијом сузбијена, је унијатска пропатанда и међу (Србима. Она је имала успеха, помоћу терористичког поступка војничких заповедника, само у једној малој оази Срба Крајишника. у Жумберку, на граници Хрватске и Оловеначке. Н. је енергично устајао у обрану српских народних привилегија, добивених од цара Леополда 1, и протестовао је против сваке њихове повреде. Стога је Н. често месецима боравио у Бечу код царског двора и слао тамо народне депутације. И готово свагда је успевао код царице Марије Терезије, да добије задовољење и заштити интересе цркве и народа свога. Та разумна, родољубива, енергична и успешна акција Н. толико је забринула била римокатоличку хрватскославонску властелу и црквене представнике, да су на угарском сабору 1764 изјавили: »Обузима, нас оправдани страх, гледајући ово трдно тело, које се пружа од московских граница до Јадранскота Мора и које, уједињено под влашћу једног митрополита, може временом да угуши и нашу веру и нашу државу; а. особито кад уочимо ону страшну слогу ових шизматика са војничким сталежима. «

Р. Грујић.

Agp.