Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

НЕПТУНСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ

Сен-Жерменског Уговора, захтевала, да се приступи утврђивању директних тарифа у корист транзита из суседних земаља, преко наше територије за јадранска пристаништа. Али и у нашој привреди осећала се потреба директних тарифа, и то за наш увоз и извоз, у првом реду за наш извоз дрва. Нарочито су ту потребу истицали наши извозници дрва после ступања на снагу Римског Споразума о Јужним Железницама, којим су на пругама тих железница, за страни транзит преко наше територије, у смислу горе споменутих уговорних одредаба, уведене директне, па чак и снижене тарифе. Наша Железничка Управа била је наиме, после четворомесечнот искуства, крајем 1923 приморана, да пристане на снижење транзитних тарифа, ако није хтела да сав транзитни саобраћај у правцу према 'Трсту и Реци обиђе нашу државу.

Ипак се, због неуређених односа према, некојим суседним државама, ово питање ни приликом склапања трговинског уговора није могло коначно решити. Кад је пак на млетачкој конференцији питање директних тарифа за транзит поново покренуто, наша је делегација решавање тог питања везала са питањем директних тарифа за наш извоз и увоз, а у исто је време тражила и ревизију извесних одредаба. Римског Споразума од 1994 о саобраћајној служби на заједничкој станици на Реци и у басену Тћаоп а Кеуеј које су се показале незгодним по наше интересе.

Постигнут је споразум, који у 63 члана, са једним прилогом од 14 параградфа. и са једним закључним протоколом, обухвата одредбе: 1. О саобраћајној служби на речкој заједничкој станици. П. О колској служби. Ш. О тарифама. ТУ. О комерцијалној служби. У. О служби у басену Тћаоп 4 Кеуе! и у Мртвом Каналу. УТ. (0) примени чл. 17 прилога Б. Римском Утговору. УП. О јавним складиштима и УШ. Опште одредбе.

У погледу саобраћајне службе измењене су односно боље су прецизиране, неке одредбе прилога, М. Римског Опоразума о Реци, нарочито оне, које се односе на поделу службе на заједничкој речкој станици између наших и талијанских железничких органа, и на одговорност наше управе за евентуалне несреће на тој станици, те је тако укинута обавеза, да ми одговарамо. и за службу, у којој наши органи у опште нису могли учествовати.

За решавање питања, која од обеју управа треба да у конкретном случају Носи одговорност за несрећу, предвиђа се у првом реду једна мешовита комисија 060страних стручњака, а за случај да се ови не могу сложити, посебан изборни суд.

Одредбама о колској служби измењене су, према потребама те службе, одредбе чл. 31 прилога Б. Римскому Споразуму о Реци. Углавном утврђује се, да се Ba ватоне једне и друге управе, који долазе на

Реку а намењени су стовариштима друге управе, не плаћају трошкови за прва четири дана.

У погледу тарифа уговорено је пре света, чл. 23, да, ће се железничке управе обеју држава у року од 3 месеца споразумети о директним тарифама за промет између важнијих станица једне и станица јадранских пристаништа друге уговорне државе. Међутим дозвољава, Краљевина. Италија у корист превоза наших дрва преко Постојне за Трст, Реку и Сушак попуст од 30% од свих својих нормалних тарифа, док ми са своје стране за исту робу дозвољавамо просечан попуст од 30%, према удаљености наших станица од границе. — Поред тога ставља нам Италија. за превоз остале наше робе са међународним возним листовима преко Постојне—Ов. Петар за Сушак, на расположење своје нормалне тарифе, са свима попустима, који важе за превоз из Постојне за Реку место или пристаниште. За део пруге из Реке до Сушака плаћаће се цена за један тарифеки километар. Ми са своје стране стављамо за превоз робе преко Бакра за Реку на расположење само оне локалне нормалне тарифе са дотичним тарифалним попустима, који важе за превоз до Сушака место. Нисмо дакле везани у погледу попуста, који би наша Железничка Управа одредила за извоз и увоз преко сушачког пристаништа. Директна тарифа за превоз преко наше територије за Реку или басен Тћаоп 1 Кеуе! утврдиће се споразумом између обеју железничких управа.

Ha основу одредаба о. · комерцијалној служби наша. је Хелезничка Управа овлашћена да, поред своје сопствене отпремничке службе на заједничкој станици на. Реци, отвори, под именом Fiume-Thaon di Кехуеј, у том басену и једно своје отпремништво за промет робе преко овог басена. Ово отпремништво сматра се у потледу комерцијалне службе као једна наша железничка станица, и то за промет робе у правцу преко Бакра, као и у правцу преко Постојне или Подбрда. Већ постојеће наше надлештво на речкој станици за. превоз“ у: правцу преко Бакра биће такође овлашћено за примање провоза преко Св. Петра, и то тако исто у међународном промету (чл. 39).

У прилогу томе члану утврђене су одредбе за обављање железничке и царинске службе у басену Тћаоп 41 Кеуеј, нарочито и у циљу, да се нашој роби, која, долазећи са наше територије, а упућена је опет на нашу територију, очува народност код прелаза преко талијанске територије. |

Најзад су одредбама овог одељка у Haшу корист снижене таксе за маневрисање на заједничкој речкој станици, као и за употребу дотичних зграда са стране наше управе.

Ели)