Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

До извесне мере признају се реципрочно дипломе, добивене на високим школама једне или друге државе, односно на високим школама наследних држава.

Поменутим оптантима дозвољава. се слободно обављање звања, која су обављали на Реци до 3/11 1918, изузев нотаре, геометре и цивилне инжињере. И лекари могу на Реци, односно на Сушаку, и даље вршити праксу, и ако нису припадници речке општине, али под условом, да су праксу вршили бар десет година. |

У погледу преноса обртних концесија, и запославања радника призната су нашим оптантима на Реци иста права, која уживају у том погледу талијански оптанти у Далмацији. |

Нашим сународницима, који су стекли на Реци талијанско држављанство, Краљевина Италија признаје сва права, која, уживају мањине у нашој Краљевини на основу Сен-Жерменског Уговора за заштиту мањина. Тај Утовор, као што је познато, иначе не обавезује Италију.

Закључним протоколом тога споразума ограничавају се језиковна права талијанских оптаната у Далмацији на она права, која су овим споразумом призната нашим оптантима на Реци. Тиме је решено питање о обиму права из чл. УП Рапалског Утовора, које је питање у пракси изазвало многе спорове и сукобе због екстенсивног тумачења, које су Талијани давали дотичној одредби.

Већ приликом ратификације Ов. Маргаретеких Конвенција Краљевска Влада посебном нотом пристала, је, да се талијанским адвокатима у Далмацији, који су оптирали за Италију, дозволи вршење адвокатуре са извесним ограничењима, те је за извршење те изјаве поднела Народној Скупштини пројект посебног закона. Пошто тај пројект није могао доћи на претрес, то је, приликом завршавања трговинских преговора министар Иностраних Дела. поново, нарочитом нотом, признао поменуто право и обавезао се поднети Скупштини односни пројект закона. То је и учињено, али због распуста Скупштине и тај пројект остао је био нерешен. У последњим преговорима примењен је и на ту нашу једнострану обавезу принцип реципроцитета на начин да иста права признаје Италија и нашим адвокатима оптантима на Реци. У смислу дотичне конвенције адвокати оптанти имају да положе заклетву, да ће поштовати законе: они потпадају у погледу вршења свога, звања под јурисдикцију власти државе, у којој обављају адвокатуру. То обављање ограничено је на Далмацију, односно на Реку, а у кривичним парницама, могу заступати странке само ако им то право изрично признаје Министарство Правде. |

Консуларном Конвенцијом, склопљеном између наше Краљевине и Италије право стицања непокретности везано је у по-

НЕПТУНОКЕ КОНВЕНЦИЈЕ

граничној зони до 50 км за дозволу дотичне Владе, али је закључним протоколом предвиђено, да ће се о извесним изузетцима од те одредбе водити засебни преговори. То је било тим више потребно, што је талијанском Краљевском Уредбом из 1924 не само стицање већ и уживање права на непокретности у пограничним покрајинама јако ограничено.

Н. К. регулисана су та питања на, тај начин, што се торе наведено ограничење у погледу пограничне зоне до 50 км не примењује на обостране оптанте у Далмацији, односно на Реци; да се и остала ограничења. (која, као што је речено важе у Италији) не примењују а) на уступџање и уживање права, која се могу сте-

ћи и без убаштињења (на пр. закуп); 6)

на стицање и извршавање хипотекарних права и в) на уживање већ стечених права.

Чланом 56 Ов. Мартаретских Конвенција. уговорено је између наше Краљевине и Италије, да се добра обостраних држављана неће подврћи никаквим повредама ни ограничењима, која, се не би примењивала и на сопствене држављане и која не би давала права на пристојну накнаду. Услови за одређивање и исплату накнаде имали су се према чл. 57 утврдити нарочитим споразумом у току преговора. о трговинском уговору.

У смислу те одредбе преговори су по том питању отпочети у пролеће 1923, приликом трговинских преговора у Риму, а настављени су у августу исте године, приликом расправа Паритетне Комисије и 1924, пригодом склапања, Трговинског Утовора, али без успеха. Разлог што се то питање није могло решити треба тражити у томе, што код нас није још донесен коначни закон о аграрној реформи која такођер потпада под торе наведене одредбе.

Како je пак склапањем Трговинског Утовора, истекао рок, о коме је реч у торепоменутом чл. 57, то је сада склопљен привремен споразум о експропријацијама;:

Чл. 1. Закључење једног споразума ради дефинитивног утврђивања о исплати одштета, дугованих у смислу чл. 57 Конвенције за Опште Опоразуме, потписане у Риму 23 октобра 1929, одлаже се, све док влада, Краљевине Орба, Хрвата и Словенаца не буде законодавним путем одредила меру и услове за исплату тих одштета. Чл. 9. Уговорено је да ће се у међувремену, на држављане Краљевине Италије на територији негдашње Краљевине Далмадије, примењивати одредбе и унутрашње мере о одлатању примењивања Ha, тој територији зажона и прописа о аграјној реформи.

До закључења споразума, предвиђеног у чл. 1, биће обустављена примена свих мера и одредаба, које би биле на уштрб по добра, права и интересе поменутих сопственика непокретних добара сваке

ан

„i.