Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

дарства и живота на води. Као што су некада Илири својим угрожавањем – трговине по мору изазивали сукобе са Римом, тако је од 9 века чешће долазило до сукоба између Н. и млетачке републике. Прве вести о борбама међу њима помињу се већ у првим десетинама 9 века, када је један непознати неретљански кнез био присиљен да иде у Млетке, да моли мир и примио тамо хришћанство. Али већ 834/35 неретљански су гусари прекршили уговор и нападали млетачке трговце чак на јужноиталским обалама, а допирали су понекад у смелим залетима и на север до Истре. Млеци су организовали против њих више експедиција (840, 876), али узалуд. Ни покрштавање Н., изведено под притиском моћног цара Василија ], око 880. није утицало на гусарске склоности Н. Млечани су стога, били присилени, да поново употребе силу. Али у борби са НИ: код Макарске (18/9 886) Млечани су били страховито потучени. Сам дужд Петар Кандијан погинуо је овом приликом. Кад није успела да скрши Н., млетачка, република, да би заштитила своју трговину, пристала је да даје тодишње поклоне хрватским владарима и вероватно неретљанским кнезовима, као што су то чинили и суседни романски градови.

Крајем 9 века неретљанска област дотшла је под власт кнеза Петра. Гојниковића. То је изазвало борбе са хумским тосподарем Михајлом Вишевићем, и са моћним Симеуном. Помоћу Бугара Петар је срушен, а, Михајло је узео његове земље у Приморју. За време Чаславове борбе протов Бугара (од 931) и за време грађанског рата у Хрватској, после смрти Михајла Крешимира 1 (око 945), Н. су се, никим не заустављени, дали опет на стара гусарења. 945 две млетачке експедиције против Н. завршиле су се неуспехом. Када. је, у другој половини 10 века, млетачка република довољно ојачала, сматрала је, да јој је стидно новцем куповати мир за своју трговину по мору и 996, отказавши то плаћање, решила се на енертичне мере према Н. Грађански рат у Хрватској иза смрти Отевана Држислава (997) олакшао јој. је напоре у борби. Једна хрватска странка, противници краља Оветослава (997—1000), понајвише представници романских градова, обратили су се онда Млецима за помоћ. Н. су опет поматали Светослава. Град Задар је чак отворено тражио млетачку заштиту.

За, своју борбу против Хрвата и Н. Млечани су добили и пристанак византиских власти, те тиме још више појачали свој положај. Опремни дипломатски и војнички, они су 1000 кренули у борбу. Хрватски градови су примили без борбе млетачку флоту и заклели се дужду на верност. Отрах је нагнао и један део Н., да се као молиоци“ појаве пред Млечанима. Само су се острва Корчула и Ластово ју-

НЕРОДИМЉА

начки опирали, али су савладани. Млечани су диктирали мир и постигли, да противнике нагнају на поштовање млетачких интереса. После овог похода војничка превласт Млетака на мору била. је потпуно обезбеђена. Странка краља Оветослава била је скршена међу Хрватима, а страдали су вероватно и њезини савезници Н. Када су Хрвати покушали, да после извесног времена поврате изгубљени престиж, један нови поход Млечана (1018) сасвим их је смирио за дуг низ година. O Н. нема после тога више помена као о посебној политичкој јединици. Биће, да су их противници Оветославови (у звремену од 1000—1018) натерали на признање хрватске врховне власти. Неретљанска област није имала после тога сигурних граница. Један део њених јужних крајева долазио је на дуже или на краће време у састав хумске српске, па после хумске босанске државе. Главно племе, које је у тој области дуго времена имало утицај, били су Качићи.

Литература: М. Шрелот, Воје Сћогvata s Benćčitčany (1900); Г. Новак, Оловени и Венеција, 1—1П (1913—1915): Ф. Шишић, Повијест Хрвата (1995).

В. Ћоровић.

НЕРОДИМНА, тека у Старој Србији, лева притока Лепенца. Извире на југоисточној падини Дробњака, северозападно од Урошевца, са земљишта, састављеног од кристаластих шкриљаца и кречњака. Н. ca изворишта тече према југоистоку и код улаза у Косово Поље почне се рачвати. Левим краком одваја се мањи део воде и просеком тече на запад-северозапад сроз брдо Вату, према бари Сазлији, из које истиче Ситница, притока Ибра. Тај урез је вероватно вештачки направљен јаз, те и бифуркација Н. није створена природним путем. Главна водена маса Н. отиче десним краком према југоистоку, 8 од старог Качаника, где се Н. почне јако ширити, узме правац југа-јутоистока. Ушће Н. у Лепенап је код Качаника. Дужина Н. тока je 32 км, а површина слива 299:6. Км7.

НЕРОДИМНИНА БИФУРКАЦИЈА. Б. Косово Поље.

НЕРОДИМЉА, средњевековна жупа и град, а сада села Горња и Доња Н. у Косовској Области, у југозападном подгорском крају Косова Поља, на реци Неродимци, притоци Лепенца, у северном сливу Вардара. По Н. назван је срез Неродимски, чије је средиште у Урошевцу, новој вароши на реци Неродимци, крај ПаунПоља. Неродимеки срез обухвата 10 општина, са 76 насеља и изван слива Неродимке, у којима има 28.021 становник (1922). Од ових већину чине Арнаути и Арнауташи, 18.598 (муслимани 18.453, католици 145), затим (Орби, 8.148 (право-

2 бо

| |