Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
Нора
РИСТИЋ
вала. У другом рату српска. је војска. узела Ниш, Пиро; Врање. :
Као заступник Орбије Ha Берлинском Конгресу, Р. се морао споразумети с Аустријом, да би могао одржати оно, што је српска, војска заузела. Шосле Берлинскога Конгреса, који је донео Србији независност, и 4 нова округа, Михаиловићево министарство је одступило, и с јесени 1578 образовано је ново либерално мини·старство под Ристићем, као под неоспорHMM вођем либерала. Ло министарство, и поред јање опозиције, шпровело је кроз · бкупштину железничку конвенцију Ca
Аустријом, али је 1880 дало оставку, због.
сукоба с том силом на питању тртовинскота утовора. — 1887, пошто је, у брачном спору краља Милана и краљице Наталије, стао на страну краља Милана, Р. је дошао наново на владу. ЈЛибералнорадикално министарство, које је он тада, саставио, пало је крајем исте године, нешто због несугласица између либерала и радикала, а нешто због неповерења, које је Р. лично уливао Аустрији.
После оставке краља Милана (1889), P. је постао намесник, са Ђенералом Шротићем и Ђенералом Белимарковићем. 'То намесништво, које се претходно обвезало према краљу Милану, да неће допустити краљици Наталији бављење у Орбији, и
да ће поштовати тајну конвенцију с Ау-.
стријом од 1881, имало је задатак, да. уведе у живот Устав од 1888 и да послужи као противутежа радикалној влади, која. је под тим Уставом била неизбежна. 18992,
после смрти ђенерала Протића, Р. се није ·
могао погодити са радикалима о новом намеснику, одпустио је дотадашњи ради-
кални кабинет, и довео је на владу ли-
берале. И он и тај либерални кабинет
били су оборени државним ударом од 1/4 1893, када је малолетни краљ Александар, кре навршеног пунолетства, узео краљевску власт у своје руке. Тиме је углавном била, завршена политичка радња Ристићева. :
Р. се много бавио историским студијама, ·
и оставио је два знатна историска дела: Спољашњи одношаји Орбије од 1848 до 1879 (у три свеске) и Дипломатска. иоторија Орбије за време српских ратова 880 ослобођење и независност 1875-—1878 (у две књиге).
Литература: Годишњак Орпеске Академије (13): Милићевић. Додатак Поменику (143); 5. Петровић, Јован“ Ристић (1919). 0 О. Јовановић:
РИСТИЋ МИЛОРАД, дививиски ђенерал (7/11 1871, Смедерево). По свршетку 7 pagреда. гимназије у Београду, ступио је у Војну Академију 14/9 1889. За пешадиског потпоручника произведен је 16/9 1892, за, капетана, 29/6 1900, за пуковника. 1/10 1915, за ђенерала 5/1 1923. До 95/1 1898 био је водник у пешадији, у подофицир-
у 228 55
#
_ 10;
780 —
ској школи и дисциплински. официр У Војној Академији, 925/1—1/8 1598 био је
· ађутант пука у пешадији. 1/8 '1898—14/9
1905 био је командир чете у пешадији и пешадиској подофицирској школи, 14/9 1905—1/4 1906 на служби у штабу пенга-
лиског пука (9), 1/4 1906—29/6 1910 ко- |
манлант батаљона у шешадији (9 пук), 24/6 1910—20/9 1912 помоћник команданта пешалдиског пука, 1914 штаба – дивизиске | области (Моравске), 18/11 1918—5/5 1919 на служби у штаду ливиз. области (Моравске), 5/5 1919—15/11 1991 помоћник | команданта – дивизиске
области (Вардарске и Врбаске), 15/11 1921
до 14/9 1924 командант дивизиске области (Косовске и Вардарске), од 14/2 1994 је помоћник команданта армиске области У рату 1912—1913 био је командант батаљона (9 и 7 пук) и од 5/11 1912 пука. (7).
У рату 1914—1918 био је командант пука“
(5/1). Тешко је рањен, а по оздрављењу
био је инспектор резервних трупа и подофицирских школа, командант 1 бригаде ·
резервних трупа (у Бизерти). Од 21/7 1916 био је командант 1 бригаде П добровољачке дивизије у Русији, помоћник команданта дивизиске области и заступник његов (на Крфу и у Нишу). | ВБ. Белић. РИСТИЋ МИХАИЛО (1839. Ђела. Црква, Банат — 16/6 1897, Бела Црква). Основну школу, српску и немачку, свршио је у
. Белој Цркви, први и други разред ги-
мназије у Бршиу, трећи до шестог у Сремским Карловцима, философију (1847 и 1848) у Сегедину. Затим је до 1851 учио права у Шешти. 9/6 1853—2/10 1861, када
је поднео оставку, био је професор исто-
рије и философије у карловачкој симназији. После тога отишао је у Белу Цркву. тде је био адвокат до смрти. Биран је за. посланика у Српском народном црквеном Сабору и показао се у њему као добар бе-
седник (1869). Шисао је на српском и на.
немачком језику (0 Лихтенфелеовој фихософији, у Извештају карловачке гимназије 1854). На српском је нашисао чланак о краљу Милутину (Извештај, 1858) и саставио је у десет књига СОпстем целокупне философије (1858—1860). У овом се делу Р. држао спитетизма и критицизма, и израдио га је по Жизеветеру, Вернеру и др, зали је сватда са. својим сопственим 'умом рачун водио«. 1856. из-
· дао је позив на претплату на лист Мне-
мозину. Као. професор историје бавио се Доста и нумиаматиком. M. ИЕ.
"РИСТИЋ МИХАИЛО, посланик на. страни (5/0! 1864, Београд -— 925/8 19925, Беотрад). Основну школу, гимназију и правни факултет Велике Школе свршио је у Београду, где је дипломирао (1886), ua је затим провео годину дана у Шаризу на Ecole Libre des Sciences Politiques. P. je цео свој век посветио дипломатској и консуларној служби. 1893 Р. је постао се.
начелник –
Парана