Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
0
кретар српског посланства у Цариграду, 1895 секретар Министарства Иностраних Дела (у Београду, 1896 консул у Скопљу, 1898 секретар српског посланства у Бечу. 1899 консул у Битољу. 1904 постављен“ је за дипломатског агента Србије у Софији, али ту дужност није ни примио, већ је враћен 'за тенералног консула у Скопље. 1906 био је посланик Орбије у Букурешту, 1907 посланик у Риму. 1917 стављен је на расположење, 1920 био је делегат Краљевине СХС у Дунавској Комисији. 1994 је пенсионисан.
Главна Р. делатност. посвећена је националној пропатанди и буђењу националне свести у Старој Србији и Македонији. У Министарству Р. је увек био у одсеку за пропатанлу; у консулатима радио је прво на питању наше црквеношколеке. самосталности, а допније је делао у спровођењу српске четничке ак ције. 1913 Р. је у име Србије, поред Шашића, потписао Букурешки Утовор. -
Главни радови Р. су: Кроз гробље, путопис по Отарој Орбији (1894), Српски народ у Скопљанеској Епархији, расправа. о црквено-школеквим приликама (1899). Оба, ова, дела Р. је написао под псеудонимом П. Балкански. Осим тога дао је и неко“ лико превода, из области Источног IIHтања. И. Миленовић.
"РИСТИЋ СВЕТОЗАР, новинар, чиновник охељења за штампу '(9/3 1953, Фремски Карловци). Свршио је гимназију и полож:ио матуру у месту рођења, па је почео да, студира философеки факултет у Шрагу. 1876 прекинуо је школовање и дошао крајем маја у Београд. ша је у (Србији овтао, и у ратовима, за независност (рбије 1876—1878 борио се као добровољаш. Као новинар покренуо је и уређивао (1881) Београдски Дневник, (18829) Нови Beoтрадоки Дневник. — Р. је један од тлавних покретача за оснивање Београдске Задруге. Шенсионисан је као чиновник
одељења. за, штампу. ти M. M.
РИСТИЋ СВЕТОМИР ДР., професор Ви
me Педатошке Школе и књижевник (26/6 1586. Беотрад). Основну. школу и гимназију свршио. је у Беопраду, Университет у Лајпцигу и Берлину. Докторат | је положио. у Лајпцигу из философије, фигЗике и астрономије. Као тимназиски на
ставник изабран је за 'ванредног профе- ~
сора философеког факултета у Скопљу. Пошто је провео четири године у оставци, изабран је за, професора. Више Џедатотике Школе, где је и данас. Главна, су му дела: Целина, Делови, Стварност (1999), Die
indirekten Beweise des transzendentalen JIdealismus (1910), Kontrdrer oder kontra diktorischer” Gegensatz in Kants malhematischen Antinomien (1911), Der Satz vom Grunde und die “Grundung der punktuellen dynamischen Atomistik (1914), Основи. Бошковићеве динамичне атомистике (1919),
' "DaROByX,
РИТИГ Из новије српске философије. (1910, 1911), 4 српске народне песме, естетеко-пеиходошко објашњење (1913), Душевни покрети у нашем народном песништву с 00-
зиром на Хомера, Данта и Шекепира,
(1920), Логика за тиколоку и приватну употребу (1998, II издање). Осим тога саставио је са Б. Богдановићем Латинскосрпски речник (1924. Ш издање) и са Ј. Кангртом Орпско - немачки речник (у штампи). ИМ. ОШ.
РИСТОВИЋ ВЛАДИМИР, публициста и новинар (9/9 1891, Шабац). Гимназију је учио у Ваљеву и Београду, а шрава У Београду и Паризу. Сарађивао је у Новом Времену, затим је био главни уредник Малог Журнала, (1914). После рата био је уредник“ Олободне Речи, затим главни уредник Београдског Дневника, па Југословенског Народа. 1991 покренуо је, са. Љубом Бојовићем, Новости, а. 1922 постао је главни уредник Епохе. 1923/94 постао је директор Беопрадских Новости, а за тим главни уредник Балкана, у коме се
2
· искључиво бавио економским проблеми
ма. —! Написао је већи број чланака. из области политике и економије. Шревео је драму Оскара Вајлда Нихилисти, Тол стоја Man map, Херценову брошуру. Омладина, и Франческа Нитиа Бољше-
РИТИГ ИВАН, професор Университета, у Загребу (6/2 1876, Брод на (Сави). Учио је најшре права, затим у ВиноградарскоВоћарском Најучном Заводу у Клостернајбургу и Рејглинтену. Доцније је био у Белтији и у Француској на практичним студијама. Уредио је виноградарску и воћареку школу у Илоку (1900—1905). Затим је био равнатељ и реорганиватор сличне школе у Шеприњи, тде је уредио зимску господарску. школу (1918/14) и прву школу за сеоске домаћице. (1920), те успешно деловао: ту широј околини око регенерашције винограда. и подизања. пољопривреде. Као управитељ одсека. за тосподарску наставу радио је Р. око реортанивашије нарочито ниже тосподарске наставе. Од 15/7 1923. професор 'је ва, виноградарство и BOћарство па. тосподарско-шумарскоме (Da кудтету у Загребу. — Радови су му: Виноградаретво (1908: и 1926), Випарество (1924), Благостање Краљевине (0ХО (1919), демљишна, реформа. ( 1919), Реорганизација, тосподарске наставе (19920), Шољска. при вреда: Уџбеник за сеоске основне школе (превод из француског, ' 1927).
визам, Фашизам и Демократија.
0. Ф.
РИТИГ СВЕТОЗАР ДР. историк (6/4 1873. Брод на, Сави). Гимназију је учио у Травнику, а богословију у Ђакову. Докторат богословије добио је у Бечу. 1902—1911 био је шрофесор теологије у 1912—1915 уредник Католичког Листа, од 1915, је жупник y Загребу. о:
остао је приватни доцент на теолошком