Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

освојили Турци, па се после запустио. Име му се сачувало у скупу кућа код села Рупа, а траг му се сачувао и у Решкоме Слапу.

Литература: Фра (О. Златовић, 'Т0пографске цртице о старохрватским жупанијама у Далмацији и старим градовима на копну од РБелебита до Неретве (Старохрватска Шросвјета, II, 88).

~ | Ј. Модестит.

РОГОЗНА, планински предео у Јужној Србији, у Рашкој Области, у великом трокуту између реке Рашке на северозашаду и Ибра на истоку и југу. Р. се издиже између Новопазарског Поља, Ибра и Отарот Колашина као пространа и заравњена, планинска маса, на којој је развијена. стара ерозиона површ у апсолутној висини 1.000—1.300 м. Она, је на падинама, према, околним долинама ралтшчлањена. дубоким долиницама, чије су стрме стране обрасле храстовом и буковом тором. Р. је састављена. највећим делом од серпентина, има, и еруптивних излива и жица андезита, а. на, ободу према Новопазарском Пољу јављају се мезозојске стене.

На. Р. је у средњем веку постојала, рударска. варош Рогозно, која Ce налазила. у близини данашњег хана Р. на староме друму између Раса и Бањске. У вароши Р. постојала, је католичка колонија, Саса рудара и Далматинаца. трговаца, који су ту имали и своју цркву (1303). Краљ Милутин је доцније цео крај Р. поклонио својој задужбини манастиру Бањекој Ha, југоисточној страни Р., према Звечану. На новопазареској страни Р., према Расу, постојао је у средњем веку трад Јелеч, са, истоименом малом жупом. У туреко доба. су рударска варош ФР. и град Јелеч ошустели. Путници, који су 1530 пролазили поред развалина Р., спомињу овде пусто старо испиралиште злата и сребра.

У близини развалина вароши Р. код хана, Кадијача, на путу Косовска. Митровица—Нови Шазар, налазе се у серпентину кварцне жице са рудама. ширита, галенита и сфалерита. Код хана Прижана, Р. и ПЦлаконице рудна бу лежишта развијена у андезиту, који је пробио кров серпентине. Ове су руде експлоатисане још у римско доба, али је главни трударски рад извршен у српско средњевековно доба, од доба. краља Милутина, па. до. краја владе деспота Ђурђа у овим ткрајевима, (1282—1455). У Р. има пуно трагова, старога, рударства. Још, изнад Бањеке на стају многа кушишта. старе троскве. Овде

су биле жежнице, тде се топила руда сре-

броносног галенита из окана код Кадијаче. Пуно је старих рударских радова и код хана, Р.. а надвише их има код обли“ жње Плаконице, тде је било и главно рударско насеље Р. И ту су екеплоатисане руде среброносног галенита, сфалерита. и пирита. Ове је ово рудно блато сада вапуштено. Saki O

rat AHA aio

РОДБИНОСКО ПРАВО ПРЕКУПА |

Р. је 'особито значајна, географска и етнографска траница. Равздваја планинску динарску област старе Рашке од области великих котлина према 'југоистоку. Поред геоморфолошких, у једним и другим крајевима сасвим су друкчије и антропотеотрафске · прилике. Р. је увек спречавала велика народна кретања и ме-

· шавине. Р. је јужна, траница правог динагр-

ског становништва и тачна граница. јужног наречја динарских области. Р. је, заједно са Јелечем, готово чисто српски крај. Насељена, је снажним елементом дикарских Срба, који су ибарско-ереког антрополошког типа и јужног дијалекта. Литература: Ј. Цвијић, Основе за теографију :и геологију Македоније и Ота pe Opomje, III (1911): Јиречек, Историја, Срба, Ш (1923): Фран Тућан у Гласнику Скопског Научног Друштва, 12 (1996). B. Радовановић. РОГОЗНИЦА. 1. Село у Далмацији, област Оплит, срез и општина. Шибеник. Налази се на отоку, на сред простране морске драле (43931 30“ сев. шир.), у којој се заклањају мање лађе за невремена. око рта, Шлоче. Пред улазом у драгу дижу Ce шкољи Велика, и Мала (Смоквица и муло са светиоником. Источно од Р. пружила се до луље Босиљине удолина, којом удара друм у Прогир, а јужно се истиче толи и вршни брег Мовар (123 м). — Р. има 1.800 становника, римокатоличку жупу, шучку школу, царинарницу, творницу сардина, млин, пошту. 1899 ископано је код Р. доста фризалшких новаца,. j 2. Село у Далмацији, област и срез

Оплит, општина Омиш, од Омиша 7 км

(правац) југоистоку, уз цесту у Макарску. Има 1.368 становника, римокатоличку жупу. J. M-n.

РОДБИНСКО ПРАВО ПРЕКУПА. Међу модалитетима, који моту да прате један уговор о продаји и куповини (5 641 Српског Грађанског Законика) налази се и право прекуша. (Могкаигесће), о коме се 5 665 Српског Прађанског Законика. овало изражава: »Може ко и на тај начин ствар кродати, да купац дужан буде у случају шродаје њему најтре на откуп поднети; које ако не би 'учинио, продавац има, право положивши цену ствар натраг узети«. (6 1.072. Аустриског Грађанског Законика.) Од права прекуша, ваља разликовати тра-

ово откуша (88 661—663 Српског Грађан-

ског Законика, Уледегкаштесће, Мепее' а гетеге), Код овог последњег права, шродавац задржава себи овлашћење да може, у уговореном року, ствар од купца, повратити, дајући му натраг цену, од њега примљенњу. Овде, дакле, купац MIOстаје условно власник купљене ствари, 2 тај услов састоји се у томе, да се продавац не користи својим правом откуша:

иначе, он ствар има продавцу да врати,

и тада ће се сматрали да право BJIACHH-

— 195