Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
РоДВИНСКО ПРАВО. ПРЕКУПА штво на продатој (ог купљеној) ствари никода није било прешло са продавца на купца, те отуда и сва она права, која. је
купац могао, у међувремену од уговора.
о продаји и куповини до вршења. откуша од стране продавца, конституисати Ha ствари падају као а поп дошло KOHCTHтуисања (под условом, разуме се, да. је, код непокретних добара, то шраво било уписано у баштинским, код нас у хипо'текарним, књитама или у ташији, односно, код покретних ствари, да је оно било познато трећем лицу, 5 663 Српског Грађанског Законика). Међутим, код права прекупа, купац шостаје безусловни сошпственик купљене ствари, и његова својина је само у толико ограничена, што, у случају да он купљењу ствар хоће да прода, мора ову прво понудити продавцу, и тек:'ако продавац не би хтео вршити право прекупа, може је он продати другоме.
Из овота излази, да сва она права, која“
је купац евентуално на ствари уступио другима. од првога уговора о шродаји и куповини па до вршења. прекупа од стране продавца, (прекупца), остају и даље у снази и вежу и овога последњег. (Исто тако, право прекупа, ваља разликовати и од купчевога права препродаје, 5 664 Српског Прађанског Законика, КиасКуегКаи! S 1.071 O Грађанског: Заковика). Ово је прва, врста. права превуша, вољно. право прекупа, названо вољно зато, што се оно, несумњиво, може установити не само уговором (што једино предвиђа. наш Грађански Законик), већ и актом последње воље, т. ј. тестаментом (ROJUHцелом), односно уговором о наслеђивању,
а на основу ошштетг начела O aiyTOHOMITIT
воље појединаца у приватно-правним односима, (55 13 и 638 Српског Грађанског Законика). Али има још једна |, врста права прекушпа, 2 то је законско право _грекупа (о чему Српски Грађански Законик. садржи одредбе у SS 640—676). Одмах да приметимо, да ово право тшрекупа, постоји само у погледу непокретних добара, док вољно право шрекупа може имати за предмет и ствау покретну. По првобитном тексту Орпеског Грађанског Законика, право законског прекупа постојало! је било у корист ове три катеторије појединаца: »Омесници или. заједвичари, родбина најближа, која. би: ттраво наследства. ју продатим добрима. имала, ко ја би по закону наследила, и: сусели прве и: комшије« (5 670). Од ова три случаја трава, прекупа, последњи, трећи, случај, право прекупа суседа (комшија), оптао је још 1847, када је · Законодавним , Решењем OJL 14/5 исте тодине, Во 513 (Зборник, ТУ, стр. 24) укинуто. То решење почиње овако: »Попечитељство Шравосудија уверивши се искуством да. се вбог комшиског права у куповини непокретних добара велика. замешателства и парнице порађају, учинило Je... Совету
98
предложење,. да, се исто: комшиско право“
укине, и тиме 5 617 и други о истом праву дејствујући параграфи Грађанског Законика преиначе, подкрепљујући ово своје прелложење између осталих и тим шобуђењем, што се у парницама, OBOT. рода догађају такови случајеви гди се правда шри изрицању пресуде не може никако набљудавати. Савет уверивши се и сам...« Затим долазе разлози Државнога Савета који је тада, 1847, а на сенову 'Орпскога Устава од 1838, позна-
тог иначе под именом Турескота Устава,
имао са, Кнезом, законодавну власт. Законодавно Решење се, најзад, завршава овим закључком: »...да се право првенства на куповину непокретних добара, које се 5 670 нашег Грађанског Законика и суседима или комшијама. даје, укине, пак тако да у напредак овај 5 и они други 55 који даље с њим о истом праву шрвен-
ства дејствују, своју закону силу само за смеснике или заједничаре и за касателну најближу родбину имају«. (8. овај
закључак истота. Решења и уз 8 670 Гра-
ђанског Законика.) На. тај начин не вреде“
више ни остали прописи Грађанског Законика, који се тичу права прекуша суседа, а који се налазе у 58 671, 672 и 074 тста Законика.
/
' liIro ce пак тиче мотива, који су срп-
ске кодификаторе из 1544 руководили код установљења. права. шрекуша. суседа. ми смо их овако схватили, 'у својој књизи O утовору о продаји и куповини, Ш (1991): »Право суседа на законски прекуп оснивало се на тој консидерацији да се њиме
осигуравало груписање (комасирање) не-
покретних добара, > осим тога, и на том посматрању: да је суседно добро односно кога. се врши прекуп врло често било раније у заједници са добром суседа. који врши прекуп, заједница која је долазила дел родбинске везе власника тих дДобара, те се стога налазило за правично да се то добро врати поново тамо где је и било, т.ј. јима. је његов власник гезр. његов претходник пређе живео заједно, тако, дакле, na је, у великом броју случајева, законско право прекуша суседа било, у исти мах, и законско. право прекупа родбине. Кажемо, у великом броју случајева а. не увек, стога што је сусед могао. не бити: сродник « (страна. 171).
На тај начин, данас, по Орпеком Грађанском“ и постоје само два случаја законеког права прекупа: право пре-
"купа. смееничара (заједничара) и право
прекупа, родбине. И ови случајеви шрава. прекуша. као и оно право прекуша, које је раније припадало суседима, представ– љају · оритинални део нашег Грађанског Законика; редактори тота Законика нису те норме нашли у Аустриском Прађашнском Законику {das Aligemeine Osterreichische Burgerliche Gesetzbuch) o, 1511. јер, у томе Законику не постоји yiCTa-
да буде својина. оних са KO-