Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
= : нева законскота, права прекуша већ само она вољнота прекјушпа.
Црногореки Прађанеки Законик зна такође за законско право прекуша (право прече кушње). О њему се говори опитирно у чл. 47—64 и у чл. 107 и 873. Чл. 48, у свом првом одељку, признаје та овим JDHцима: Право прече кушње (878), које je. давнина у обичају међу ближиком (т. ј. између братственика, међаша, сељака и у опште племеника), при продаји нешокретних добара, остаје и у напредак у својој потпуној снази. Чл. 107 даје за конско шраво прекуша сувласнику. Тај пропис нормира уједно и односе“ међу. сувласником ближиком код права прекупа. У Црногторским Законима налазило се наређење о праву прече купње већ и равије. Ми се с њим срећемо у чл. 15 Шетровог и 'у чл. 45 и 46 Даниловот Законика. (0 вољном праву прекуша в. чл. 254 до 256 Грађанског Законика. Црногорског.)
Што се тиче законскота. права смесничара, ређићемо само толико, да је његов табо Је у томе, што законодавац, а. из економских разлога, нерадо гледа на, сместиштво. Из тога, доследно 'излави, ода краво прекупа постоји у корист смесничара само. онда, ако је смесничар свој део продао лицу изван заједнице, а не и онда, ако је кушац један од смесничара, (случај да има бар три смесничара). Да, додамо још, да је, врло често, заједничко добро породично добро, и да се овим шравВом прекупа постиже тада ши тај резултат, да ће се спречити евентуални прелаг дела. једног смесничара у другу неку породицу, резултат који је, свакако, дОшао да поткреши, онај торе наведени мотив установе законскога права прекуша. гаједнича/ра. 5
Родбинско право прекуша постоји у корист законског пресумптивног наследника, сопственика. непокретнота. добра, који је ове. продао или хоће да та прода, 7: ј. У корист онога сродника продавца, који би овога, по закону, наследио, када би се, у то време, смрћу, продавчевом његово наслеђе отворило. Из тога излави, да, ако би тај најолижи еродник био неспособан — случај страног држављанства, екстранеитет или недостојан, 5 419 Прађанског Законика, да наследи, он не би, разуме се, имао право прекуша. По010, по 8 670 Грађанског Законика, само родбина, има, законско право прекупа. на основу наслеђа. то држава не би могла то право захтевати у оном случају, када. је она, у недостатку других наследника, позвана. на, наслеђе Че сииз-а (5 530 Прађанског Законика). Држава je ИСТИНА, тада, законски наследник (јер по закону, а не по завештању, долази на наслеђе). али није наследна у својству сродника, (и у опште, разуме се, правна лица не могу бити у сродству ни с ким: сродство претпоставља. физичко лице). Али, несумњиBO, Š 670 не искључује из родбинског
NOI ара Нур Аину јр уједе
1
__ РОДБИНСКО ПРАВО ШРЕНУПА
права прекупа ни мужа односно његове
сроднике, када су они (8 416 рађанског
Законика) законски наследници женини (т. ј. онда, ако жена не остави крвних
сродника. својих ни из шестота. колена.
уатерине лове нити усвојене деце, 5 410 · Грађанског Законика, нити усвојене сестре односно. усвојенога брата, 5 148 Грађанеког Законика), као ни жену у случају да она има да буде законски наследник свота мужа (55 408 Грађанског Законика, Допуна, од 21/10 1850, ВНо 2.085, Зборник, У, стр. 293: али женини сродници не могу законски наследити мужа, јер им то право 8 416 Прађанског Законика не даје). Исто тако имају жлраво прекупа # прађанска (цивилна) деца (усвојеник, усвојеница) према својим тграђанским (цивилним) родитељима (пародитељима, поочиму и помајци, односно трема. усвојиоцу или усвојитељици), бар ово је сигурно за случај безусловног усвојења. (први, потпуни, начин усвојења: 9 137 Грађанског Законика). И усвојен (цивилни) брат (побратим) као ти усвојена (цивилна) сестра (посестрима) имају шраво прекуша према усвојиоцу, али ни у овом ни у нретходном случају гусвојилац нема право прекуша према усвојенику, јер га не наслеђује (5 410 Грађанског Законика). Међутим, право прекупа постоји у односима крвне и трађанске деце поочима или помајке, јер ту може бити узајамног Ha"слеђивања. (5 410 Прађанског Законика). Али, само брачно сродство даје шраво на родбинови прекуп, дакле, не и небрачно (ванбрачно), незаконито, jep – небрачни сродници не могу законски (интесталски) наследити (8 409 Грађанског Законика). Ни жена, која није позвана да наследи свога, мужа, нема“ једино на основу свога. евентуалног удовичког плодоуживања, (55 412—415 Грађанског Законика) права шрекуша, шрема мулу (5 670 Грађанског За„коника даје то шраво само пресумштивним наследницима, што овде није случај). Разуме се, да онај, који је шресумптивни наследник, било по тестаменту било по уговору о наслеђивању, нема право родбинеког нрекуша, ако он ије, у исти мах, и законски пресумптившци наследник {arg. из речи: »родбина најбљлишжа« | у
-5' 670 Грађанског Законика). Шта више,
ако би најблиши сродник био тестамен"том (уговором о наслеђивању) искључен ие наслеђа, било у корист једног даљег сродника, било кота несродника. (88 480 и 481 Прађанског Законика), њему то не би одузимало право шпрекуша.
P. Ш. ШД. јесте један интересантан ! случај, где Ce пресумптивном . наследнику, који иначе, за живота, де сииз-а, нема, у погледу имаовине овога, никашвота. пра"ва, (он, док је де сити жив, има само једну налу, наду да ће га он наследити,
али Ta нада“ може се не остварити, на-
име онда, ако пресумптивног наследника, де сииз надживи или та својим gaBe-
~ =