Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

РОДБИНОКО ПРАВО ПРЕКУПА |

штањем, тестаментом односно уговором пи

о наслеђивању, искључи из наслеђа, 59 52,

448 и 481 Грађанског Законика; односно

деде в. 85 477—480 Грађанског Законика), лтривнаје ипак једно право (санкционисано тужбом), право прекупа. Да напо"'менемо да, по одлукама Касационог Суда, од 5/2 1872. бр. 189 (Општа. Седница) и од 4/10 1896, бр. 7.973, малолетно дете, ако вема свога сопственог имања, одвојеног од очевога, не може вршити право прекупа. према оцу, под чијом је родитељ ском (очинском) влашћу. А у својим одлу-

кама, од 7/11 1874, 'бр. 4.135 и од 17/5 1885

бр. 1.698 (обоје из Опште Седнице), Касациони (Суд. изгледа, иде још даље, и

детету под очинском влашћу у опште од-

риче право прекупа према оцу, налазећи

да би се то право детета овде косило са.

законским одредбама о очинској власти (58 120, 124: и. 126. Прађанског Законика). Ми мислимо, нашротив, да је оваква ју-

риспруленција противна и тексту 55 670

и 671 Грађанског Законика и законском мотиву родбинскога, шрава шрекуша, о коме ће мало ниже бити речи. У осталом, било би чудновато, да право родбинскога, прекуша немају баш најближи сродници, потомци продавчеви. Чињеница, шак, што се дете налази под очинском влалшћју, само у неколико комплицира вршење шрава, прекула, међутим она не дира ниуколико у само постојање тога права. Али, на сваки качин, и по новијој пракси Касационог Суда, дете под стараоштвом имало би права прекупа према своме стараоцу, коме би оно било најолижи сродник JT пре· сумптивни законски наследник (био тај старалац мати или који други даљи серодни). Право прекупа објашњава. се ранијим системом непокретне својине, која. је, као што. се зна, била колективна, племенска. и породична (задружна), и тежња зако-

нодавчева, била је да се непокретна, добра

у сваком случају задрже у племену односно породици. ШЏраво родбинскога прекупа долази такође међу мере којима. је то био задатак. Др. М. Веснић, вели, у својој расправи о Општем Имовинском За конику за Кнежевину Црну Гору, објављеној у Тодишњици (19, 600 ma је От. Новаковић покушао да објасни чланке нашег и црногорских законика утицајем римског права. Др. М. Веснић, каже даље: »Ми смо већ раније били слободни | свратити · пажњу a погрешност овог мишљења, држећи да је право прече кушње, како у Црној Гори, тако и у СОрбији средњега века, проста, последица племенског живота. нашег народа, и да је према томе ова установа. израсла на 'нашем друштвеном организму

сасвим независно од римског права. За

потврду овом нашем мишљењу је ситурно један од јаких доказа то, што се ми са

овом установом срећемо као с једним од

битних обележја свих Оловена и то пре,

А ои

но што је утицај римског права код њих могао превладати.« Овај разлог Р. Ш. ЏШ. водио“ би тој последици, да би требало“ исто право признати и даљим сродницима, ако та најближи сродник (законски пресумптивни наследник), не би хтео вршити. Међутим, законодавац

није ишао дотле, пошто, по 8 670 Грађан-. ског Законика, право прекупа има само“

родбина, најолижа«, т. ј. она »која би по закону наследила«. Отуда даљи сродници не би имали шраво прекупа, ако би од овога одустао најближи сродник. пресумптивни наследник. Право прекушпа представља једно ограничење права својине. Оно се појављује као изузетак према општим наређењима неограничености права својине (8585 211, 213, 214 и 216 Грађанскот Законика), и стога се она имају тумачити у најужем обиму: ЕхсерНопе5 sunt strictissimae зшпђегргета оп15 говорило је још Римско Приватно Право. (Јуриспруденција Касационог (Суда је стална.

у овом смислу: в. одлуку одељења од 3/92начелну одлуку | Опште |

1870. Бр. 348, Седнице од“ 6/11 1874. :Bp. 4.001, одлуке Опште (Седнице од -10/2 1879, Бр. 2.710, од -10/5 1906, Бр. 4.794. Ако, по одлуци | Опште (Седнице om 1/9 1873. Бр. 2.660: »Кад отац има малолетног си-

на, онда најолижи сродник има право

пречет откуша«, то није зато, што би Касациони Оуд ту имао о горњем питању друго гледиште, већ стота, што је он, У том конкретном случају, нашао да најближи сродник, дете продавчево, нема У опште права прекуша). Али, ако најближи сродник није способан или није достојан да наследи, онда ће право прекупа. пришасти оном сроднику продавчевом, који му је, после тога сродника, . најоближи, јер је он сада његов пресумптивни законски наследник. И у опште он је сада, у смислу законског прописа о. наслеђивању, најближи сродник, јер сродпик, који је од њега ближи али који није способан или није достојан да наследи, не долази ту у обзир као да је несродник или као да та нема.

У случају да су у конкурсу сродник и ваједничар, заједничар је шречи од сродника. (раније, док је постојало и право прекуша суседа, сродник је опет био јачи од суседа: 5 672 Прађанског Законика; »Омесник је пречи од рода, а род најближи пречи од суседа«). Отуда, ако би један од задругара (мислимо Ha поро-

дичну задругу) отуђио свој део у задруж-

ној непокретној имаовини неком лицу изван задтуге, право прекупа. имала, би

тада цела задруга као правно лице (ако осе она сматра као таква, што би maja зило из 58 36, 38, 206 Грађанског Зако-

ника), односно оно би припадало свима. задругарима, лично (ако се узме да задруга није правна личност, што би се дало извести специјално из 58 515 и 591 Грађанског Законика, Леви, право пре-

a Ћ ~