Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R

куша, по 5 672 Грађанског Законика, не

би припало најближем сроднику вадру-

тара-продавца у задрузи, који је његов законски пресумптивни наследник (сродници изван задруге, ма били и ближи, не долазе овде у рачун, по 58 528 Грађаш“ ског Законика), односно његовој деци (која су у наслеђу Че сишиз-а, умрлота. у задружном стању, јача од сродства у 3задрузи: в. 55 528, став 3, и 529 Допуна од 28/11 1859). Наравно да најолижи сродкик задругара-продавца у задрузи имаће такође право шрекупа са осталим задрутарима. у својству задругара (смесничара.), ако не у својству пресумптивнот наследника. Разуме се, ако би се стало на тледиште, да умрлота задрутара, који нема деце, 'наслеђује задрута, питање о томе, ко је пречи у праву прекупа, не би се ни постављало: задрута би ово имала, у том случају, и као смесничар и као наследник. То питање могло би се поста вити тада само тако, ако би задрутарпродавац имао деце, и видели смо, мало час, да би се оно морало решити против ових. (По одлуци Одељења Касационог буда. од 28/9 1872, Бр. 3.034: »Код живих синова и ближих (рођажа, удаљенији ро-

ђаци, па све да су и у задрузи, немају.

прече шраво жкуповине« Одлука тачна, уколико се тиче синова и кћери, али не

и уколико се тиче даљих сродника. AKO .

задруга He би вршила право прекуша, које јој, као смеснику, припада на TIDвом месту по 8 670 Грађанског Законика, онда би то право имао најближи сродБик продавчев у задрузи, као његов пресумптивни наследник, ми узимамо да. ок. наслеђује а не задруга, искључујући сроднике ванзадружне, и ако би они били још ближи продавцу, осим, понављамо, ако, то не би био син и кћи продавца“ гадругара.) Ова објашњења. тичу се, такође, и случаја, ажо је задругар свој део продао не неком трећем лицу, већ једном од евојих задругара, ма да ту може бити 'извесних тешкоћа, које, у осталом, нису несавладљиве.

Ако је смесничар, под претпоставком да су их два, свој део продао другом

смесничару, или у случају да их има,

више, продао та свима, смесничарима, тада. шајблили сродник не може вршити краво прекупа; најпре продати део опишао је онима (смесничарима), који овде имају прече право од пресумптивнот продавчевот наследника а, затим, ако би се своме признало право прекупа, ишло би се шротив намере законодавца, који же ли да, нема осмесништва односно да их је што мањи број. Исто тако ће бити, и са још више разлога, ако се међу смесницима-купцима, налази и тај најОииси сродник. : Шраву законског rDekymra, (RaO што и сам израз прекуп показује) има. места само код уговора о продаји и куповини. Отуда њему нема места код YyTOBODa O

| РОДБИНОКО ШРАВО ШРЕНКУГА

поклону (S 561 Грађанскога, Законика), као ни код оних теретних уговора, који немају карактер уговора о продаји и куповини, били они комутативни били алеаторни (на срећу) а наиме код размене (осим, ако не би био случај из 5 643 Грађанског ~ Законика), datio in solutum (SS 883 m 894 Грађанског Законика), уноca, y друштво {[Eimnbringčung in eine Geselischaft), код конституисања ~ мираза, (узимајући да мираз није поклон), утовора из Гл. XIX Друтога, Дела Грађанског Законика (58 789—799).

Право законског прекупа, има. да се врши у року од 30 дана, рачунајући од дана када продавац сроднику, који има

право Ha прекуп, јави за продају по“

5 671 Грађанског Законика, односно, ако

сво продавац не би учинио >од времена

продаје судом потврђене и објављене« (6 673 истог Законика). Спорно је, да ли би тридесетодневни рок могао такође тећи и од дана, откада Je прекушац сазнао, Ha други начин а не оним саопштењем из 5 671 Грађанског Законика, за продају дотичног непокретног добра. Ми мислимо, да треба овде одговорити негативно, т. |). да, ако продавац није о продаји известио кота, треба онако како то пропису

је 5 671 Грађанског Законика, рок за вр-

шење прекуша може тећи тек и само од дана »продаје судом потврђене и објављене« (8 673 Прађанског Законика). Јуриспруденција Касационог Суда била је код овога, питања, најџре у том смислу, да, је за ток рока од 30 дана довољно да је прекупац ма којим путем сазнао за шродају (теорија сазнања; Одлука ' Опште Седнице од 22 1923, Бр. 860), али је одлуком своје“ Опште (Седнице (29/6 1994, Бр. 5.169) ту јуриспруденцију нашустио и стао на тледиште, да рок за вршење права прекупа иде, пре »продаје судом IIOтврђене и објављене«, само од дана када је продавац сроднику јавио за продају (теорија понуде. В. ове одлуке у Архиву за Шравне и Друштвене Науке, бр. од 23/8 1998 и од 25/4 1924. саопштење Др. Јанићија Јовановића). Међутим, Касациони Суд је, доцније поново променио MHшљење код овот питања и вратио се наранију јуриспруденцију. Да додамо још да по једној скорашњој одлуци Касационот

Суда рок од 30 дана тече и од условног

убаштињења кушца (5 298 Грађанског Законика), одлука, мислимо, правилна, пошто се условно губаштињење може овде изједначити са продајом судом потврђеном и објављеном, 5 673 Грађанског ВЗаконика. (8. наведени случај у Архиву за. Правне и Друштвене Науке, бр. од 25/9 1994. саопштење Петра К. Влајића.) Дејство родбинеког права, шрекуша (као, у осталом, и права прекупа. смесничара) у томе је, да на место купца ступа сродник-трекупац: купчеве обавезе прелазе сада на њега. Ово дејство вршења. права, прекупа показује, између осталога, | ва-

197