Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
20 | II II
што нема тота права. код размене (промене, трампе). Отуда је одлука Опште Седнице Касационога Суда. (17/5 1885 Бр. 1.698) погрешна. и: ту томе, што она. помињући и размену "(трампу), узима, како изгледа, да родбинском праву прекуша. може бити и ту места, а то би било нетачно, и зато, што прекупац не би мотао, код размене, да узме 'на себе све обавезе онога, који је, са отуђиоцем, закључио уговор о размени, а наиме тглавну обавезу, ону. давања ствари у размену, јер он те ствари нема. Што се, пак,
тиче права, која је продавац могао уста!
новити на продатој непокретности у корист трећих лица, она, као што смо то · напред изнели, остају недирнута: она ће
и даље, код прекупца, теретити шродато
добро.
Шо 5 676 Прађанског Законика. нема ме-
ста“ законском праву прекуша у случају да се ствар прода. јавним путем (лишитацијом) било да то бива ради извршења какве судске одлуке (Глава 18 Оршеког Грађанског Судског Постушка. 58 461—509), било ипаче на пр. у случају 5499. Грађамнскога, Законика и чл. 75 тачке 5 Српског Закона о Старатељству), јер Јех поп distinguit (S 676: »ДОде се што јавно путем судским (т. ј. лициташијом) продаје, онде се првенство права не сматра. на. јавној продаји што: купи, – онога. је, осим ако не би продаја под тим условом учињена, била, да још од чијег одобрења зависи«). ДА бе, да се! 5 676 односи на. 'ббе врсте законског прекуша, и на
право прекупа смесничара као и Ha, Ipa-
BO прекуша. родбине.
Шре Светског Рата. (1914—1918) Ваконско право прекупа било је у доста реткој употреби, али од (Оветског Рата на овамо, оно је Ово стога, што је после Рата цена непокретним 'имањима у врло знатној мери порасла, појав, који се, углавном, објашња= ва валутним приликама (падом вредности динара). Родбинеко законско право тшрекупа дало је могућности, у. тим дубоким
економеким потревима. многобројним 3л0- |
употребама, amo да се, и са разлогом, Министарство Правде (в. акт Бр. 57.955 од 10/10 1993) нашло побуђено, да, Ha основу 5 16 тач. 2 Закона о Устројству
Касационог Суда, затражи од овога Суда:
мишљење“ о томе, да ли ои требало то 8аконеко шраво прекупа »и даље задржати у Грађанском Законику | за територију. Краљевине (Србије, или би та напротив, требало у чему изменити« (вв. Архив ва. Правне и Друштвене Науке, бр. 1994. саопштење Др. Јанићија. ЈОВаНОоВИћа, стр. 295). Касациони (Суд, у својој
Општој Седници од 11 1924. Бр. 8.691. од
говорио је Министарству, да би исто право требало сасвим укинути, а заррскати само законско право смесничара.
Гил е у аит Ура: Г. Шикетић, Срађански Законик Краљевине Србије, шротума-
Ко“
добило много чешћу примену, |)
од 95/4'
че ONO AND одељења. И Опште Седнице
Касацнонота. Суда (1992): Л. Марковић, Грађански Законик Краљевине Србије са.
кратким објашњењима (1918): Ж. М. Пеpmh, O Утговору o Продаји и Куповини (Предавања на, правничком факултету,
1921. 11): JI. 0. Петковић, Спорови з за право прече куповине непокретних добара (1929): От. Максимовић, '0О пречем праву на откуп (5 670 Грађанскога. Законика) (ПШрав- ~
да. 1872, 1). ; Ж. Перић. РОДИЋ ГАВРО, генерал (13/12 1812, (Вргин Мост — 21/5 1890. Беч). 1526 стушио
је у војску. га 1845 именован је За. Јела чићевог ађутанта и с њиме је суделовао
у борби против Мађара. где се одликовао нарочито у боју код Шакозда (29/9 1848). 1859 постао је тенерадл (у: Дубровнику, па,
је преузео заповедништво бригаде у Котеру и“ политичку управу. 1860 добио је баронат. 1866 одликовао се у битци код Сиазбогге, те је на. бојном пољу добио чин подмаршала. 1869 именован је за војног заповедника. Далмације и, угупивши буну : у Кривошијама,. постао је 9292/8 1870 дал- | матински намесник. 1881 пенсионисан. је,
а идуће године именован је за доживот-
је тенералов повереник у Босни. 10/2 1923 у
је Војну Академију у Винер -Најштату.
= 198. —
1924. a ДА
ног члана аустриске гоеподске куће. JM: Jj-2. РОДИЋ РАФАИЛ, београдски надбискуп
_ (15/6 1870, Нурковац, код Пожеге). Основ- 3
њу школу учио је у Брестовцу, а нижу гимназију у Пожеги. 4/9 1886 ступио је у Бечу у фрањевачки рел. Затим је у ОипаЕбо маг, у Мађарској, две тодине учио философију. Прву тодину богословије свршио је у Баји. а остале три у СЕ Свештеник је постао 23/7 1893. Исте године именоваш је за. лектора у Баји. 1898 именован је за твардијана у Бечу. Када се
1900. основала. у Хрватској и Славонији
редодржава (Ов. Кирила и Методија. P.
је именован 'за кустода нове редодржаве,
и дошао је у 8 Запреб. Исте године“ постао
је у Загребу и гвардијан, а 1913 дефини- | тор и гвардијан у Вараждину. 1906—1909. био је у Вараждину лектор философије и уршулински духовник. 1900. био је reneралов повереник у редодржави On. Марије у Мађарској, а затим исте године дефинитор и гвардијан у Загребу. 1912 и 1915. биран је за редодржавника. редодржаве Св. Кирила, "и Методија. 1914 био је у Америци, у визити тамошњих хрваш ских, словенских и пољских фрањеваца о. хрватеких исељеника. 1918 постао је кустод и твардијан. на 'Греату. 1919 био
именован: је. за апостолског управитеља. х Банату, а 29/10 1994 за надбискупа У Београду. Устоличен је у Београду 7192
РОДИЦКИ ДРАГУТИН | (Кос секу), под маршал (1787, Шупанок, Банат — 29/7 1845, Франкфурт шум). 159 1805. свршио ma је ступио као заставни у 16 пешачку пу-