Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
ковнију. Исте године учествовао је у ра-
ту и постао поручник код 6 вараждинске граничарске пуковније. 16/3 1809 додељен је тлавном штабу и шремештен војном заповедништву у Италији. Истакао се у бојевима код моста шреко 9Зрмање, у долини реке и код Грачаца. 26/3 1813 постао је кашетан и додељен бри. тади генерала Ребровића. У рату 1813 и 1814 истакао се је у бојевима код Вајхселбурга, Лашћа и Циркнице! и добио је
витешки ред Марије Терезије и баронство.
1916. постао је мајор, затим потнуковник, пуковник и заповедник 39 пешачке шуковније, 1835 тенералмајор и бригадир, касније председник војне савезне комисије у Франкфурту и подмаршал. PO JEL
РОДОЉУБ. 1. Лист за народну шросвету, привреду и забаву. Излазио је у · Сомбору 1880—1890.
2. Орган (Савеза Добровољада. Излазио је у Новом Саду 1921—1996. · У JI
РОДСКИ ЗАКОН О БРОДАРСТВУ, византиски поморски законик, донет ва. владе Јава 1 Исаврискот и сина, му! Кошнстантина У (око 739—740), кад и остали законици тих царева. Оастоји“ се у рукописима из увода, једнот дела од 19, и другог од 47 параграфа, али Дасћатга моп Шпвелћај, на основу јаких разлога, држи само овај последњи Део за аутентичан. И ако у наслову стоји, да је законик компилован из 14 књиге Јустинијанових Дитеста, ипак он јако одступа. од Јустини-
јанових прошиса и даје на много места.
сасвим ново шраво. АзћБбигпег сматра. Родски закон за приватан посао, постао између. 600—800. P. JL
РОЖАЈ, варошица у изворишту реке Ибра. Има око триста домова. Лежи на најнижим речним терасама с обе стране Ибра. Муће су од чатме, стрмог жрова, покривене шиндром, и брвнаре. Улице. су кривудави сокаци. Око кућа су авлије, код бетоводих кућа ограђене каменим зидом, а код сиромашнијих дрветом. Baрош се дели на две мале: Кучанску и Клименташку, или урталића. Две су чаршије, са око педесет дућана. ћешпенака; више их је у Клименталшшкој него у Кучанској мали.
Р. се развио на месту где се укрштају |
путеви: један од Митровице преко пла-
пине Цмиљевише у P., па даље за Шлав и Гусиње, а, други, важнији, од Шећи TIDCRO превоја Куле и Турјана у Р. и даље. Р. је на великој висини (1.000 м), а клима, је континентална. Р. је економеки дентар за ужу околину, у којој има око ( тридесет села. – Администраливно | трипада Зетској Области. Околина, му је сточарски крај. Производе шзгоне у Шећ и отуда. набављају робу. Становници ва_ роши и околине су већином Кучи и Клименте. Говоре српски, или како они калу бошњачким језиком. Кучи су у 2, сишли преко плавеко-тусињеке области: већина,
| — 799. —
0 БОЖА ПИТИ
су муслимани. Клименте су у Р. дошли
крајем 17 века и доцније, а имају 0чу-
вану живу традицију. Варош је сва муслиманска. а у околини има мало травославних. У турско доба Рожајци су били аге и бегови. Крвили су се Кучи и Клименте, и у једно време нису смели прећи у вароши из једне махале у друту. У Р. се истицала беговека кућа Ганића, старином из Куча. Она је од пре 150 тодина. управљала. Р. и околином.
Р. ве под тим именом први пут помиње 1638, као градић у области "Трговишту. Хаџи Калфа и BM. Челебија забележили су га под именом 'Трговиште. Више вароши се налази црквина, Ружица. Постоји предање да је Р. по њој име добио.
Литература: Милисав Лутоваш, Рожај и околина, антропотеотрафека. жели тивања (Оветосавски темат за 1997).
: JJ. Шобајић.
РОЖАЊ, планиница у СОрбији, између река: Големе Реке-БЂеле (пр. Големе Реке)Мратиње-Ђеле Реке (пр. Мратиње)-Мокре Peke, североисточно од Буковика, око 12 км јужно-југозапално од Кривог Вира, (на Црној Реци). Шланина се пружа од северозапада. на југоисток, а највиши су висови: Цволикар (672 м), Велики Врх
(901 M), moma (741 M). Om Великог Врха.
одваја“ се на југоисток Pomamcka Коса. Нижи делови Р. су под вегетацијом, а, врхови су голи. Северним подножјем Р.
пролазе индустриска железничка. о шрутга.
Сикирица—СОв. Петар, а колски шутеви воде северним и источним подножјем, као и преко Р. . JI. B
РОЖАТК(О), село у Дубровачкој Области, дубровачком срезу, речкој општини (Река Дубровачка). Диже се на. једној тлавици, на десној обали Реке, где се опа, недалеко од свога врелишта, цепа и оптече малени оточић. Има 141 становника, римокатоличку жупу, са црквом међу чемпресима и под ногама знатни (ррањевачки самостан. 1898 основани самостан пришадао је испрва босанској покрајини, a дубровачкој припада од. 1478. Његова. је историја, тесно везана са судбином Deпуолике и прада Дубровника. Има важну књижницу. (Оамостан је дао више проеветних радника: на почетку 15 века б0-
равио је у њему (Св. Јаков Мархиски, у 716 веку вреши кипар Фрањо Радаљевић,
на почетку 19 Beka Аморовије Марковић, приређивач. првог потпуног издања. Пундулићева. Османа и биограф 92 својих ITOкојних другова у реду, у 20 веку Франо Јурић, историк самостана, и др.
Литература: 0. Франо Јурић, Шо вјесно-ошисни приказ фралљвевачког само стана у Дубровачкој Вијеци (1916).
: Ј. Ии.
РОЖДАНИЦИ (ВРАЧЕВИ) се зову врета покладних машкара, које се удесе тако, да направе браду од кучина, и наву мушко старачко одело. Поред тога умо-