Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R
ја и машинску радионицу (у погону намештено је 150 радника). Фабрика ради за унутрашњост и експорт. Р. је председник (Савеза Горњобачких Индустрија· лаца. Био је тртовачки приседник код суботичког окружног суда, председник изложбе и великог вашара, GO о РОТНИЦИ, или како се у другим крајевима млађим именом зову присежници, били су у општинама, и то нарочито У Хрватском Приморју, општински службе ници, који су имали вршити нижу полидиску службу, и помагати судијама У суђењу. M. HE:
РОШИЋ МАНСИМИЛИЈАН ДР., државни саветник и политичар. (10/1. 1979, Шкрљево, близу Бакра). Основну. школу учио је у Кукуљанову, а гимназију на Реци и на Сушаку. Матурирао је 1899. Права је студирао у Загребу, где је и промовисан за доктора права. (Одветнички перовођа био је на Реци и Сушаку. Иеслитиком се почео за рана бавити, те је 1909 изабран за народног посланика у Хрватском Сабору за бакарски котар, на програму хрватско-српске коалиције. 1914 до 1918 био је делетат Хрватског Сабора. у пештанском парламенту, где је вршио дужност бележника. Џосле (Оветског Рата био је 1918 члан Народног Већа у Загребу и као такав изасланик у ПШривременом Народном Представништву (1919 и 1920). 1918—1992 вршио је адвокатуру на Сушаку, а 4/8 1922 постављен је за државног саветника. ВИ
_РОШНКО ПОЉЕ, мало поље у Босни, југозашадно од Дувнањекот, чно од Ливањског Поља, односно Бушког Блата. Оивичено је на југу и североистоку планинама, а на северу и западу нижим кареним висоравнима. На југу се дижу Завелим (1.346 м), Ливачки Брег (1.077. м), Мошњача (1.190 M) и Дебело Брдо (1.170 м), на, североистоку Мидена Планина. (1.221 м), а на северу и северозападу висоваран · 950—1.000 M висока. Цеље се пружа од запада према истоку, и лежи на апсолутној висини од 890 до 900 M. Дугачко је око 7'5 км, али је врло уско. Површина му је 6:6 км. Дно P. IL JE шљунковито и песковито, измешано
хумусом. Око 50% заузимају њиве, а оста
Tak ливаде и испаше. Услевају све врсте жита и кукуруз. Поље ce наводњава, атмосферским талозима, а одводњава се инфилтрацијом. У супротности са мнотим другим пољима у кареним областима, не подлежи поводњима. Због доста велике плодности, Р. П. је врло настањено. У 225 домова живи 9.100 становника, што одтовара. густини од 318 на 1 км“. Овде је
густина 8 пута већа од просечне густи- ·
не становништва у Босни и Херцеговини. Ова, насеља су на ободу поља. Највећа од њих су: Рошко Поље (81 дом, 950 становника), Војковићи (48 домова, 405 ста-
|
8 JyPOHCTO- ~
РТАЊ
нповника) и Хамбар (41 дом, 396 становника). Шреко Р. П. воде 'два три колска и пешачка пута, а грађених нема. Литература: Рћ. Ва, ле Маззег- · bauten in Bosnien und der Hercegovina {I, 1896), JI. Вујевић.
PTAM. 1. Планина у Србији, између река: Црне Реке (Црног Тимока)-Лукавице-Дуплеш Дола-Корнета-Чемерне Доли не - Рашинског Потока - Мировачке Реке, југозападно од варошице Бољевца, а. северно од Соко Бање. Р. и његови огранци састављени су поглавито од кретацејског кречњака разнот хабитуса, а местимице су оголићени модри шкриљци, пешчари,
_ лапорци, кречњачки и кварцевити кон-
тломерати. То је масиван гребен призматичног облика, дугачак око 6'5 км. Пружа се углавном од запада према истоку, од преседлине Лукавице до ПШравца, и У истом се правцу повишава. Највећи висови су: Кусак или Кусача (1.402 м) и Шиљак (1.560 м), највиши врх на Р., купастог облика. Западно од њега је Шресло, Преслалш или Преслеж, око 300 м ниже. Гребен Р. је горостасан, стеновит, го, узан, стрмих страна, нарочито према селима Лукову и Мирову, у Црноречкој Долини. Ту. се на више места спушта одсецима. Теме“ Шиљково је каменито, око 20 м У
| пречнику, гдегде је покривено маховином
и јаричем, а 'из далека изгледа као да. је сведено у шиљак. На западу од луковачке. преседлине почиње западни огранак Р. као оштар, неизвијуган требен, услед чега се зове Правац. Он је 5—600 м нижи од Шиљка, са којим је тесно везан, а допире до Липова Дола и Маџарске Реке. Даље на југоистоку су: Баба (1.058 M), Обручатница, најлешше брдо на томе повијарцу, Рујишки Камен ~ (Баретинац) (918 м), Костадиновица (855 м) и Тумба, (849 M).
Џз, северној, источној и јужној страни Р. је ограничен раседима. Један од њих пружа се од северозапада на југоисток, пролази североисточно од ПШравца и осталих брда, на југоисточном повијарцу, кров долину Рашинског Потока и Маџарске Реке; дуж њега се јављају жице андезита. Он се на северозападу продужује у правој линији кроз долину доњег тока, Радованске Реке. Мањих раседа истога, кравца или правца запад-исток има и на северу. OJ Р. масе. (Осим тога, јужном страном Р. пролази расед северним 060дом Сокобањске Котлине. Тим тектонским процесима Р. је одвојен од околних планина (Озрена, Девице, Тупижнице и Кучајских Планина) низом пространих и дубоких котлина, (сокобањске, депресије између Правца и Тупижнице, и црноречке), и претворен је у изоловану планинску масу. Због тога, што је осамљен, довољно висок, купастот облика и скоро у средини источне Орбије, он се види готово са свих страна Србије и лако се распознаје. С друге стране, са, Р. се види скоро
= 805. —